Kao jedna od važnih institucija u kojoj postoji svest o tome da na jakoj privredi počivaju ekonomska snaga i stabilnost države, Uprava carina nastoji da izgradi partnerski odnos sa privrednom zajednicom, osluškujući potrebe i izazove sa kojima se u poslovanju susreću kako domaće, tako i strane kompanije Slobodan Tomić, koodrinator za sprovođenje carinskih procedura u Sektoru za carinske postupke, kaže za eKapiju da je novi carinski zakon, koji je počeo da se primenjuje 17. jula, donet upravo sa ciljem da omogući lakše i efikasnije poslovanje naše privrede.
Tomić je kazao da je novi zakon preduslov za modernizaciju i racionalizaciju carinskih procedura, za obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidivosti i jednoobraznosti poslovanja, kao i za prelazak na bespapirno poslovanje i elektronsko okruženje.
Izmena ili dopuna deklaracije
Novi zakon propisuje da se podaci o deklaraciji (kao i u slučaju zakona iz 2010. godine) mogu naknadno menjati, a sada je tako nešto moguće po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, ukoliko su svi zakonom predviđeni uslovi ispunjeni. Ispravka deklaracije i njena naknadna kontrola mogu se sprovesti u roku od tri godine od okončanog carinjenja robe.
– Odgovornost za tačnost podataka na osnovu kojih se podnosi carinska deklaracija je na deklarantu, a deklaracija se podnosi da bi se preslikalo stanje robe koja se stavlja u postupak. Cilj je da postupak bude brz, efikasan i tačan. U skladu sa analizom rizika, kojom se Uprava carina takođe bavi, u nekim slučajevima kontrole robe se i ne sprovode. Zato, ne postoji drugačija mogućnost, nego da se podaci izmene u drugom postupku, koji se zove carinski upravni postupak – objasnio je Tomić.
Podaci koji se u postpuku koriste treba da budu tačni i usaglašeni sa stvarnim stanjem robe
Po novom carinskom zakonu, dakle, nakon prihvatanja deklaracije, deklarantu je omogućeno da na sopstveni zahtev i uz odobrenje carinskog organa, izmeni ili dopuni određene podatke u deklaraciji. Izmene u deklaraciji ne mogu se odnositi na drugu robu, osim na onu koju je deklaracija prvobitno podrazumevala. U izuzetnim slučajevima, u situacijama koje zakon propisuje, na zahtev deklaranta, moguće je odobriti izmene nakon puštanja robe, i to u roku od tri godine od dana prihvatanja deklaracije. Ovo se radi da bi deklarant ispunio obaveze u vezi sa stavljanjem robe u određeni carinski postupak.
– Uvek bi bilo bolje da su podaci koji se u postpuku koriste tačni i usaglašeni sa stvarnim stanjem robe. Ukoliko nisu, nekada se, čak i zbog neznatnih razlika i odstupanja, mora sprovesti kompletan carinsko–upravni postupak, što traje dugo. Da bi se ovo izbeglo, roba se u više faza postupka može pregledati (pre svega po dopremi), pri tzv. „prethodnom pregledu robe“, koji odobrava i kojem prisustvuje carinski organ. Carinski organ deklarantu pruža mogućnost da pre deklarisanja proveri sve podatke, kako bi na osnovu toga pravilno deklarisao robu – kaže Slobodan Tomić.
Aleksandra Ilić, načelnica odeljenja za OPS i pojednostavljene carinske procedure, naglašava da je jedan od važnih ciljeva novog carinskog zakona prelazak na bespapirno poslovanje i elektronsko okruženje. Ovo podrazumeva pojednostavljenje, modernizaciju i racionalizaciju carinskih procedura.
Do statusa ovlašćenog privrednog subjekata – kao u EU
Prema rečima Aleksandre Ilić, odredbe koje se odnose na sticanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta (AEO) propisane su carinskim zakonom još od 2010. godine, a od 1. septembra 2014. firme imaju mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje takvog odobrenja.
Kriterijumi koje kompanije treba da ispune kako bi ovaj status dobile, isti su kao i oni koji su propisani zakonodavstvom EU. Uprava carina je do danas dodelila 24 sertifikata AEO kompanijama koje se smatraju pouzdanim.
Izvor: Ekapija