Evropska unija mogla bi ovog meseca uvesti nove sankcije Belorusiji zbog upotrebe prekomernog nasilja protiv građana koji protestuju. Protesti su pokrenuti zbog, kako opozicija navodi, neregularnosti na izborima, ali moguće je da su im kumovali i ekonomski motivi.
Vest o uvođenju sankcija Belorusiji objavio je Rojters pozivajući se na neimenovane izvore, posle pregovora koje su vodile Nemačka, Litvanija, Letonija i Švedska. Razlog za sankcije bila bi prekomerna upotreba sile protiv demonstranata koji su protestovali zbog neregularnosti na izborima.
Mnogim našim čitaocima je ova situacija poznata, jer su i kod nas posle poslednjih izbora izbili protesti koje je policija razbijala upotrebom suzavca, pendreka, pa čak i konjice. Međutim, iz Belorusije stižu i brutalniji snimci, a opozicija objavljuje da je u zemlji od devet i po miliona stanovnika čak 6.000 osoba uhapšeno tokom nemira.
Protesti su započeti zbog navodnih neregularnosti na izborima, na kojima je predsednik Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat, sa 80 odsto glasova. Demonstranti se bune zbog represije, autokratskog rukovođenja državom, lošeg upravljanja korona-krizom, gušenja medija i sl. Do skora je međutim sve ovo bilo u drugom planu. Naime, Lukašenko je decenijama uspešno održavao ekonomsku stabilnost, a samim tim i socijalni mir u ovoj zemlji. Međutim, to je počelo da se menja.
Ekonomski problemi
Istini za volju, otkako je Lukašenko došao na vlast ekonomska situacija u ovoj zemlji se značajno popravila. Prema zvaničnoj statistici, stopa siromaštva je od 2000. do 2008. godine smanjena sa 41,9 odsto na 6,1 procenta. U ovoj zemlji zadržani su elementi planske ekonomije ali ona se ipak deklariše kao “tržišni socijalizam”, u kojem postoje i privatna i državna preduzeća, s tim što potonja dobijaju subvencije i povoljne zajmove od državnih banaka tako da su u mnogo boljem položaju. Državni sektor doprinosi BDP-u sa 50 odsto, i zapošljava veliki broj ljudi nudeći im egzistencijalnu sigurnost.
Na pitanje odakle Belorusija crpi sredstva za ovakvo rukovođenje ekonomijom treba se zagledati u njenog najvećeg ekonomskog partnera – Rusiju. Belorusija se nalazi između Rusije i članica EU i zahvaljujući takvom položaju do sada je imala dobru pregovaračku moć. Već godinama u zapadnim medijima čitamo da ona od svog najvećeg suseda dobija sirovu naftu po povlašćenim cenama koju potom prerađuje i prodaje po tržišnim cenama.
Međutim, takve privilegije se nikome ne poklanjaju bez dobrog razloga. Ova zemlja se još 1999. godine obavezala da će jednog dana pomenutu saradnju transformisati u oblik dalekosežne unije Rusije i Belorusije. Pošto Lukašenko već godinama odugovlači, postavlja se pitanje kada će zvanična Moskva izgubiti strpljenje. I zaista, kako piše Dojče Vele, početkom ove godine Rusija je naredila privremenu obustavu isporuka sirove nafte svom zapadnom susedu. Na posledice nije trebalo dugo čekati. Beloruski izvoz zbog toga je u prvom kvartalu zabeležio pad od 16 odsto. Osim toga, od početka ove godine beloruska nacionalna valuta je u roku od šest meseci izgubila skoro 19 odsto svoje vrednosti.
Za proteste je dakle bilo i ekonomskih razloga.
Foto: justabigadventure, Pixabay