U oktobru će misija MMF-a obaviti virtualnu posetu Srbiji i najvažnija tema će svakako biti budžet za 2021. godinu.
Subvencije za energetski ugrožene kupce ne bi trebalo da budu manje od 1,3 milijarde dinara, a iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja će se isplatiti Radio-televiziji Srbije 3,1 milijarda dinara. Takođe, za Egzit je namenjena dotacija od 65 miliona dinara.
Iz republičkog budžeta će se proslediti lokalnim samoupravama 33,3 milijarde dinara, dok je za transfere PIO fondu namenjeno 162,5 milijardi dinara.
Recimo u ovoj godini, prema prvobitnom budžetu dotacije za penzije su iznosile 157,5 milijardi dinara.
Prema rebalansu, nakon odlaganja plaćanja doprinosa, transferi su povećani na 245,7 milijardi dinara.
Za sledeću godinu penzije su povećane za 5,9 odsto (što je oko 35 milijardi dinara), ali država računa i na naplatu ovogodišnjih doprinosa. Koliko je realno da privreda to izdrži, ostaje da se vidi.
Država i dalje nastavlja ogromnom diskrecionom potrošnjom budžeta
Za Republički fond za zdravstveno osiguranje planirani su transferi iz budžeta u ukupnom iznosu od 42,9 milijardi dinara.
Ovo je znatno više nego što je u ovoj godini bilo planirano budžetom (23 milijarde), ali i daleko manje od onoga što je rebalansom utvrđeno, čak 93 milijarde dinara što je i očekivano s obzirom na velike troškove zdravstva tokom pandemije.
Država i dalje nastavlja ogromnom diskrecionom potrošnjom budžeta budući da se tekuća i stalna budžetska rezerva planiraju u iznosu od 3,002 milijarde dinara.
Za Nacionalni investicioni plan nalaže se da se planiraju izdaci isključivo u iznosu preuzetih obaveza. „Ostali korisnici ne planiraju izdatke za realizaciju projekata NIP-a“, navodi se u uputstvu.
Za sada se još ne zna koliko će (i da li će) rasti plate zaposlenih u javnom sektoru, pa su svi limiti kalkulisani sa platama iz ove godine.
Ministar finansija je još ranije izjavio da ne može da kaže ništa o platama, jer se čekaju podaci o prilivima u budžet u oktobru i razgovori sa MMF-om.
Ono što bi moglo da popravi situaciju u budžetu naredne godine je oko 160 milijardi dinara poreza na rad i akontacije poreza na dobit čija je naplata odložena za sledeću godinu.
Međutim, tu se postavlja pitanje da li će privreda raditi toliko dobro da od 1. januara plaća i tekuće i zaostale obaveze iz ove godine.
U posebnom delu budžeta gde raspodeljuje novac budžetskim korisnicima, limiti su postavljeni uglavnom ispod onoga što je predviđeno budžetom za ovu godinu.
Recimo za Narodnu skupštinu koja je ove godine imala budžet od 3,3 milijarde dinara sledeće godine je određen limit od 2,2 milijarde dinara. Sudovima je takođe planirano manje novca nego za ovu godinu, kao i (u manjoj meri) tužilaštvima.
Među „gubitnicima“ policija i vojska
Najveći limit za trošenje kao po običaju ima Ministarstvo finansija sa 422 milijarde dinara, u odnosu na 414 milijardi koliko je limit postavljen prošle godine prilikom pravljenja ovogodišnjeg budžeta.
Sledeće je Ministarstvo prosvete sa 184,3 milijarde dinara, što je za 13 milijardi dinara više od prošlogodišnjih limita.
Ipak, prema rebalansu budžeta za 2020. ovom ministarstvu pripalo je 226,7 milijardi dinara. Ministarstvu za rad i zapošljavanje određen je limit od 130,8 milijardi dinara, što je za 4,8 milijardi više od prošlogodišnjeg limita, ali osam milijardi manje nego što je ušlo u budžet za ovu godinu.
Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture određen je limit od 109,8 milijardi što je za 14 milijardi više nego prošle godine.
Takođe, u naredne dve godine planira se povećanje budžeta ovog ministarstva na 130 milijardi dinara. Među gubitnicima, bar za sada su MUP čiji je limit manji od ovogodišnjeg budžeta za milijardu dinara, ali i kome se planira smanjenje do 2023. godine za 10 milijardi, i Ministarstvo odbrane kom je određen limit za 10 milijard ispod onog što im je opredeljeno u ovoj godini.
Izvor: Danas