Većina ljudi, naročito žena, se same upošljavaju, nema industrije niti mnogo prilike za „državni posao“, i većina živi od nekog vida turizma i najrazličitijih vidova trgovine.
Ovako u najkraćem opisuje mogućnosti zapošljavanja u ruralnim sredinama Milica Dragutinović, dvadesetosmogodišnja ekonomistiknja iz Despotovca. Sličnu priču ima i Teodora Tomić iz Blaca, dvadesetogodišnja studentkinja koja mašta o „ozbiljnom poslu i velikoj karijeri“. Obe su svesne da bez konstantnog ulaganja u svoje obrazovanje neće uspeti da promene situaciju u svojim sredinama. I obe su polaznice „Digitalnog ženskog projektnog preduzetništva“ koje organizuje Privredna komora Srbije (PKS).
Napravi nešto svoje
„Trenutno gledam deo gde nas uče kako se pišu projekti, i to mi je najzanimljivije. Zaposlena sam u porodičnoj firmi, želela bih da počnem i svoj privatni posao, ali i da probam da pomognem udruženjima žena ovde. U Despotovcu se žene najčešće same upošljavaju preko različitih udruženja, a ja mislim da bi im bolje ulaganje u marketing mnogo pomoglo“, priča svoje razloge zašto se prijavila za ovaj kurs Milica Dragutinović, iz Despotovca.
Motiv za učenje o „digitalnom preduzetništvu“ za Teodoru Tomić iz Blaca bila je želja da joj neko objasni osnovne stvari kako bi dobila dodatno samopouzdanje i nakon fakulteta pokušala da „napravi nešto svoje“.
Cilj projekta je, osim znanja koje polaznice dobijaju, i da se spreče migracije
Za projekta „Digitalno žensko preduzetništvo“ prijavilo se 120 žena, a izabrano je 25 polaznica. Poslednjih 10 dana septembra, na on-lajn platformi PKS, one mogu da gledaju predavanja o pisanju projekata, reklamiranju na društvenim mrežama, upravljanju finansijama, pisanju marketing strategije,.. Cilj projekta je, osim znanja koje polaznice dobijaju, i da se spreče migracije, kako u inostranstvo ali i migracije iz ruralnih u gradske sredine.
„Prema projektu, obuke su namenjene ženama do 30 godina starosti, iz ruralnih krajeva kako bi bile obučene da iskoriste digitalno okruženje za realizaciju svojih preduzetničkih ideja. Ima i vlasnica poljoprivrednih gazdinstva ali i onih koje to nisu. Nama je cilj da digitalno opismenimo što vise mladih žena. Želimo da im omogućimo da ostvaruju ekonomske koristi u svom prirodnom okruženju. Obuku sprovode Sektor preduzetnistva Privredne komore Srbije, udruženje za upravljanje projektima „IPMA SERBIA“, predstavnice sekcije za žensko preduzetništvo PKS, i još neki predavači“, kaže Branislava Simanić, direktor sektora preduzetništva PKS.
Dodaje i da je poseban fokus predavanja na digitalnom projektnom preduzetništvu. Naglasak je na na tome šta društvene mreže mogu danas da ponude u cilju promocije nekog biznisa, i uopšte digitalne tehnologije za razvoj poslovanja. Kada odslušaju deo obuke preduzetnice-polaznice će imati priliku da dobiju i mentorsku podršku i razvijaju svoje preduzetničke projekte.
„Žene na selu-od nevidljivosti do razvojnog potencijala“
Analiza „Žene na selu-od nevidljivosti do razvojnog potencijala“ koju je u novembru 2018. godine predstavila fondacija „Fridrih Ebert“ pokazuje da je čest slučaj da u ruralnim sredinama nema mogućnosti za alternativno zapošljavanje van poljoprivrede, što ima za posledicu isključenost žena sa tržišta rada i angažovanje na neplaćenim porodičnim i kućnim poslovima. Situacija se u ove dve godine ništa nije promenila. Ključni problem pristupa tržištu rada za žene, a naročito žene na selu, kako ga vide i predstavnice udruženja i lokalnih samouprava, jeste nedostatak slobodnih poslova, nedostatak ustanova za brigu o deci i diskriminacija prilikom zapošljavanja.
U lokalnim razvojnim politikama potrebe žena nisu prepoznate, uprkos tome što su uspostavljeni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou. U posebno teškoj situaciji su žene starosti između 45 i 60 godina koje su radile u tekstilnoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji i koje su ostale bez posla u tranziciji. One nemaju ponudu za poslove niti imaju potrebne kvalifikacije za nove poslove. Iako su žene obrazovanije i odgovaraju zahtevima za posao na lokalnom tržištu rada, muškarci se brže zapošljavaju.
I zato, nemogućnost zapošljavanja u ruralnim sredinama kao i nedostupnost zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalne zaštite, predškolske zaštite dece, specijalizovane zaštite posebno osetljivih društvenih grupa, ili na primer besplatne pravne pomoći, najčešći su uzroci trajne migracije, odnosno odlaska, pre svega mladih žena iz sela. Kao po pravilu, kad jednom odu iz sela, žene se skoro nikada ne vrate.
Piše: Aleksandra Galić
Foto: Poxabay