Špijunske naprave pod nazivom „Poljubac smrti“ ili „Muva“ deo su zbirke od preko 3.500 predmeta koje su uglavnom koristili agenti ruske tajne službe KGB tokom sovjetske ere. Ova zbirka je u vlasništvu porodičnog Muzeja špijunaže KGB, koji su po otvaranju prošle godine u Njujorku vodeći zapadni mediji proglasili veoma perspektivnim preduzetničkim poduhvatom. Sada se Muzej trajno zatvara jer je pretpreo ogromne gubitke zbog pandemije. Celokupna zbirka će biti ponuđena na prodaju tokom aukcije koja je zakazana za februar naredne godine.
Ako ste ikada maštali da posedujete pištolj koji je sakriven u ružu za usne ili prsten opremljen nevidljivim kamerama, prijavite se na vreme za učešće na aukciji koju je zakazao Muzej špijunaže KGB iz Njujorka. Ovaj muzej je pretrpeo tolike gubitke tokom pandemije, da će morati trajno da zatvori svoja vrata. Stoga je uprava muzeja, koji uskoro i sam odlazi u muzejsku istoriju, rešila da proda njegovu zbirku na aukciji koja je zakazana za 13. februar sledeće godine.
Zbirku pretežno sačinjavaju predmeti koje su koristili agenti sovjetske tajne službe KGB, odnosno Komiteta državne bezbednosti. Među njima je i jedan kišobran za koji kustosi ovog muzeja tvrde da je sovjetskim agentima služio za „uklanjanje“ ideoloških neistomišljenika na ulici.
Ubod u butinu
Jedan sličan kišobran je, kažu, povezan sa sumnjivom smrću bugarskog pisca i disedenta Georgia Markova, koji je tokom Hladnog rata prebegao u Veliku Britaniju. Preminuo je 1978. godine u Londonu, pod nerazjašnjenim okolnostima.
Ovaj pisac i dramaturg je pobegao 1969. godine iz Bugarske i proveo je naredne godine gostujući u radio programima u SAD i u Zapadnoj Nemačkoj. U Londonu je dospeo u bolnicu kada mu je naglo pozlilo na ulici, i ubrzo je umro od – kako je konstatovano u umrlici – trovanja krvi, koje je prema lekarima najverovatnije bilo izazvano malom ali očiglednom pogubnom ranom na butini. Dok je umirao u bolnici, Markov je rekao lekarima da ga je neki neznanac na ulici ubo kišobranom u butinu.
Nikada nije otkriveno šta je uzrokovalo smrtonsonu ranicu, niti je dokazano da je bugarski disident zaista ubijen, ali njegova smrt se i danas vodi kao nerazjašnjena. Kišobran u njojorškom muzeju, koji je patentiran upravo tako da se prilkom uboda kroz vrh ubrizga smrtonosni otrov, trebalo bi da predstavlja svedočanstvo kako se takva ubistva nisu dešavala samo u filmovima o britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu.
Damska torbica sa skrivenom kamerom
Muzej će na predstojećoj aukciji izložiti više od 3.500 eksponata koji se uglavnom vezuju za špijunske aktivnosti tokom sovjetske ere. Ima i predmeta koji su se koristili u kubanskoj revoluciji, pa i „cinkaroških“ dokumenata, poput izveštaja direktora srednje škole koju je pohađao budući revolucionar i legendarni komandant Če Gevara.
Direktor gimnazije u Kordobi, mestu u unutrašnjosti Argentine gde se mladi Ernesto Gevara preselio sa roditeljima iz Buenos Ajresa jer je bolovao od astme, skreće pažnju lokalnim vlastima na njegovu neobuzdanost i preteranu sklonost levičarskim idejama.
Ipak, većinu eksponata čine drugačiji predmeti, poput prstena u koji su ugrađene nevidljive kamere, ili damske torbice poznate kao „Muva“, ukrašene na prednjoj strani figurom muve u koju je, takođe, ugrađena skrivena kamera. Ova torbica je bila pandan muškim kravatama sa tajnim, minijaturnim kamerama koje su za to vreme predstavljale tehnološko čudo.
Poljubac smrti
Kustosi muzeja predviđaju da će među eksponatima koji će veovatno izazvati najveće interesovanje na aukciji sigurno biti pištolj nazvan „Poljubac smrti“. Ovaj pištolj je napravljen kao ženski karmin, koji unutra ima metak i mehanizam za njegovo ispaljivanje. Kako objašnjavaju kustosi muzeja, ovaj primerak „Poljupca smrti“ je pronađen u nasumičnoj pretrazi kod jedne špijunke Štazija, obaveštajne službe Istočne Nemačke tokom Hladnog rata, kada je prešla na teritoriju Zapadne Nemačke. Tu je i veštačka grana drveta, koja je napravljena tako da izgleda u potpunosti kao prirodna i u kojoj su takođe ugrađene skrivene kamere za snimanje na otvorenom prostoru.
Predmet koji zlokobno asocira na preteču današnjih lokatora za otkrivanje stvarnih ali i navodnih neprijatelja, a u poslednje vreme i za uočavanje onih koji su se zarazili koronom a ne nalaze se u izolaciji, zove se uređaj za otkrivanje otkucaja ljudskog srca. On se upotrebljavao na kontrolnim punktovima i graničnim prelazima kako bi se otkrilo da li se u vozilu krije osoba za kojom vlasti tragaju ili imaju informacije da ta osoba pokušava da napusti zemlju. Uređaj funkcioniše tako što otkriva vibracije koje produkuju otkucaji ljudskog srca i disanje i koje se pojačavaju kada je čovek uzbuđen zbog straha i drugih pojačanih emocija.
KGB po drugi put odlazi u istoriju
Ovaj muzej, u porodičnom vlasništvu Juliusa Urbatisa i njegove ćerke Agne, koji su poreklom iz Litvanije, postojao je daleko kraće nego KGB. Otvoren je u januaru prošle godine na njujorškom Menhetnu, i tada su svi vodeći zapadni mediji bili saglasni kako je reč o veoma perspektivnom preduzetničkom poduhvatu.
Muzej je zatvoren u martu ove godine nakon proglašnja vanrednog stanja u Njujorku zbog pandemije i na njegovom zvaničnom sajtu i dalje piše kako privremeno ne radi dok traje epidemija Kovida-19. Ali uprava muzeja je, uz saglasnost vlasnika, pre nekoliko dana objavila da se muzej trajno zatvara i da će njegova zbirka biti dostupna javnosti poslednji put na aukciji u februaru naredne godine.
Tako će KGB po drugi put otići u istoriju, ovoga puta na police privatnih kolekcionara, a ko zna možda i ponekog preživelog a nostalgičnog tajnog agenta iz vremena Hladnog rata.
Foto: Pixabay