Samo petina Beograđana spremna da se vakciniše pritiv Kovida-19

Samo petina Beograđana koji su izjavili da su zdravi i nešto više od dve petine onih koji imaju neku hroničnu bolest spremno je da se vakciniše protiv Kovida -19. Nezadovoljavajući odnos prema vakcinisanju pokazuju i podaci o imunizaciji protiv sezonskog gripa tokom deset godina. Na početku se vakcinisala skoro trećina stanovništva starijeg od 65 godina, ali samo 15% zdravstvenih radnika. Posle deset godina, udeo najstarijih među vakcinisanima je pao na 14%, a zdravstvenih radnika na 11%.

Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još uvek nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.
Kada je reč o građanima koji su izjavili da imaju neko hronično oboljenje, rezultati su donekle drugačiji. Vakcinisalo bi se 42% njih, 36,6% je i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti će doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.

Ovo su rezultati istraživanja koje je sprovedeno krajem septembra na teritoriji Grada Beograda za potrebe studije „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021“. Studiju je uradila Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zabrinjavajući pad imunizacije

U pomenutom istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije. Stoga se upozorava na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.
Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati sezonama 2008/09 i 2009/10 u imunizaciji populacije starije od 65 godina, ali nakon toga situacija u poređenju sa EU je mnogostruko lošija.
Naime, u sezoni 2008/09 vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, naredne 2009/10 gotovo trećina (32%), da bi u sezoni 2016/17 taj udeo pao na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.
Trend je još nepovoljniji kada je reč o vakcinaciji zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa. Na početku posmatranog perioda bilo je vakcinisano 15% njih, da bi posle deset godina udeo vakcinisanih pao na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.

Najveći otpor prema MMR1 vakcini

Najnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina, u rasponu od 5% do 12%, zavisno od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.

Imajući u vidu ovakve pokazatelje i višestruke rizike koje sa sobom donosi aktuelna pandemija po zdravlje stanovništva ali i po privredu, u Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije.
Takođe, potrebno je obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti ovih vakcina širokoj populaciji kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije, odnosno vakcinisalo 60 do 70% stanovništva.

Foto: Pixabay