Home VestiEkonomija Srbija pravi brodove za druge, ali ne za domaće tržište

Srbija pravi brodove za druge, ali ne za domaće tržište

by bifadmin

U Srbiji od nekadašnjih deset, sada radi pet brodogradilišta, od kojih je samo jedno u domaćem vlasništvu. U ovih pet brodogradilišta radi oko 800 radnika, koji se bave manje isplativim, „sklapačkim“ delom posla, dok se opremanje broda koje je najprofitabilnije završava u inostranstvu.

Posle pauze od gotovo tri decenije otkad je brodogradnja u Srbiji zamrla, ova se industrija u poslednje četiri godine ponovo „probudila“.

Od 2016. godine na našim rekama porinuto je i izvezeno više desetina novih brodova, iako nijedan nije namenjen domaćem brodarstvu. Poslednji srpski brod, „Deligrad“, izgrađen je 2004. u „Brodogradilištu Beograd“ za „Jugoslovensko rečno brodarstvo“.

Brodogradilišta se prepolovila

Prema podacima Privredne komore Srbije, od nekadašnjih deset, u Srbiji sada radi pet brodogradilišta, od kojih je samo jedno u domaćem vlasništvu. Brodogradilište u Apatinu je kupila firma „Arsenal Rem“ iz Kraljeva, a njegove kapacitete koristi privredno društvo „Interbrod“. U poslednje dve godine kontinuirano rade na remontima i rekonstrukcijama brodova i plovnih objekata.

Tu su i „Šipjard Bomeks 4m“ iz Perleza kod Zrenjanina i „Begej“ iz istog grada, čiji je vlasnik „Rubikon šiping kompani“, „Vahali“ iz Sremske Mitrovice i „Šipjard Kladovo“.

Sklapačka brodogradnja

„U današnjim brodogradilištima se uglavnom grade takozvani trupovi u čeliku i obavljaju se remonti i rekonstrukcije brodova i plovnih objekata, dok se opremanje broda, koje je izrazito skupo i zapravo izvor zarade, radi u inostranstvu“, kaže Nenad Dragović, iz Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS.

„Izgradnja trupa u čeliku predstavlja najjednostavnije sklapanje – zavarivanje trupa broda, te se tako oformljen spušta u vodu i transportuje u inostranstvo. U ovih pet brodogradilišta radi više od 800 radnika, a pod srpskom zastavom plovi oko 100 brodova“, dodaje Dragović.

Iz Kladova se izveze do 15 brodova godišnje

U Brodogradilištu u Kladovu, u vlasništvu holandske kompanije, grade se novi brodovi za strane kupce, kao i remonti plovila.

„Godišnje se kod nas izgradi i izveze između 12 i 15 brodova. U naredne tri godine obezbeđen je posao od oko 100 miliona evra, koji obuhvata buduću saradnju sa kompanijom iz Pančeva, od koje se očekuje sertifikacija gradnje brodskih rezervoara za gas, kapaciteta 380 kubika. Gradimo tankere za prevoz nafte i gasa i asfaltne tankere za tržište u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Luksemburgu, Nemačkoj“, kaže Milenko Lepović, direktor brodogradilišta u Kladovu.

Kruzeri za evropsko i američko tržište

Holanđani su vlasnici i Brodogradilišta „Vahali šipbilding“ iz Sremske Mitrovice, koji se se bavi izgradnjom turističkih rečnih kruzera. Osim samog trupa, ovde se delimično radi i unutrašnjost.

„Ove godine je zabeležen pad tražnje zbog korone, ali inače, godišnje gradimo i isporučujemo za evropsko i američko tržište sedam rečnih kruzera. Na srpskom tržištu smo 15 godina, a poslednjih pet je industrija rečnih kruzera uzela maha. Kada je potpuno završen i opremljen, u zavisnosti od luksuza, kruzer košta od 17 do 30 miliona evra“, kaže Kristina Anđelković, direktorka ovog brodogradilišta.

Početkom novembra ove godine porinuta je grdosija dužine 135 metara, širine 11,6 metara, mase 855 tona, nosivosti više od 4.300 kubika, izgrađena u brodogradilištu “Šipjard Begej”. Vrednost ovog rečnog tankera je 2,2 miliona evra.

Zlatno doba u Jugoslaviji

Do 1998. godine imali smo deset velikih brodogradilišta, u kojima je radilo oko 6.000 zaposlenih, kaže Nenad Dragović iz Privredne komore Srbije. Godišnji izvoz tada je bio 200 miliona evra, a 2015. šest puta manji, mada je trend u svetu porast ove industrije.

Nekadašnja Jugoslavija dičila se svojom industrijom i izvoznim potencijalima, a jedna od vodećih bila je i rečna brodogradnja. Instalisani prerađivački kapaciteti iznosili su više od 10.000 tona čelika u nekadašnja tri brodogradilišta: „Apatin“, „Brodoremont“ i „Dunav“.

Prema rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnoh lađara Srbije, sada je majstora brodogradnje sve manje, a najcenjenije zanatlije i kapetani ove struke ušli su u osmu deceniju. U Kladovo osim 250 naših, stiže i oko 150 radnika iz Rumunije, a tamo se već godinama organizuje praktična nastava za obuku budućih brodograditelja.

Izvor: Novosti

Foto: CrimeScene, Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar