I dok se svet suočava sa pandemijom kakva nije skoro viđena u modernoj ljudskoj istoriji, zagađenje koje čovek stvara svakog dana opasno preti planeti na kojoj živimo. Zagađenje vazduha je svakako najkritičnije jer direktno utiče na sve ekosisteme stvarajući ozbiljan dizbalans. Ako se čovek uskoro ne “pokrene” ozbiljno, prete nam ekološke katastrofe neviđenih razmera. Deo odgovornosti za korak koji nas deli od ekološke krize ozbiljnih razmera snose i takozvani tamni podaci. To su podaci koji se nikada ne koriste, a skladišteni su pa samim tim troše ogromnu količinu energije koja za posledicu ima emisiju ugljen-dioksida do koje zapravo nikad nije trebalo (i smelo) da dođe. Gde se krije potencijalno rešenje?
Stanje na terenu
Kompanija Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti nedavno je uradila procenu koja kaže da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno lansirano u atmosferu do kraja ove godine kao posledica trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni i koji imaju tendenciju da i u narednim godinama dodatno oslobode tone štetnog ugljen-dioksida. Rešenje se krije u adekvatnim strategijama za upravljanje podacima, kao i korišnjenju posebnih softverskih alata koji imaju mogućnost da osbode data centre od tamnih podataka.
Statistika, kao i istraživanja kompanije Veritas Technologies kažu da u proseku čak 52% svih podataka koji se čuvaju su tamni podaci, koji pored toga što nemaju nikakvu upotrebnu vrednost dodatno opterećuju prostor za čuvanje ključnih tj. funcionalanih digitalnih informacija. Logično kao posledica toga javlja se i viša cena održavanja istih, odnosno prostora na kojim su tamni podaci skladišteni. Ekološki momenat je takođe ugrožen jer sa rastom utroška energije raste i emisija štetnog uglen-dioksida u atmosferi. Ipak, ono što je najviše zabrinjavajuće jesu nova istraživanja koja kažu da će u periodu do 2025 godine svet uskladištiti čak 175 ZB terabajta digitalnih podataka. U tom scenariju, ako se ništa ključno ne preduzme lako se može doći do nevorovatnih 91 ZB mračnih podataka. Zabrinjavajuća je i činjenica da većina kompanija apsolutno ne vodi nikakvu brigu o tamnim podacima, kao i da trenutno ne razmišlja ozbiljno na tu temu.
Na infografiku sa ovog linka jasno se može videti koje benefite donosi redukcija takozvanih crnih podataka.
Moguće rešenje
Pomenuta kompanije je definisala najbolje prakse koje će omogućiti organizacijama širom sveta ne samo da sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost:
– Identifikovanje svih skladišta podataka i sticanje uvida: mapiranje podataka, otkrivanje podataka, kao i njihova vidljivost su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji. Ovo je u osnovi ključno za kompanije jer svaka problematika ako se dobro sagleda lakše može i da se reši.
– Osvetljavanje tamnih podataka: Proactive Data Management ovde može mnogo da pomognejer omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez bilo kakve sumnje.
– Automatizovanje otkrivanje i rutine za sticanje uvida u podatke: automatizacija, praćenje i kreiranje izveštaja o prisutnosti tamnih podataka jesu dobar put ka rešavanju ovog problema.
– Umanjivanje i postavljanje kontrole oko podataka: minimalizacija podataka i ograničavanje namene obezbeđuju da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano. Klasifikacija i brisanje nerelevantnih informacija su kamen temeljac u borbi protiv tamnih podataka.
– Nadgledanje da biste osigurali kontinuirano pridržavanje pravila za usaglašenost sa standardima: pravila usaglašenosti kao što je GDPR uvode dužnost svih organizacija da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima. Kompanije su u obavezi da se prdržavaju GDPR odredbi.