Prognoze kretanja domaćeg BDP-a ostale su nivou od -1% za 2020. i 5% za 2021. godinu, ali uz povećanu neizvesnost, koju ističu analitičari Erste grupe.
Oporavak u trećem kvartalu, nagovešten indikatorima visoke frekvencije, potvrđen je kroz preliminarni BDP. Preliminarna procena iznosi -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, sa rastom od oko 7,4% međukvartalno (desezonirano).
Ekspanzivna monetarna politika stvorila je obilnu likvidnost, smanjila prinose i omogućila snažan rast kreditne aktivnosti (10,4% od početka godine do oktobra). Zajedno sa pozamašnim Vladinim fiskalnim paketom (~12% BDP-a), vlasti su ograničile pad u privatnom sektoru. Radna mesta su sačuvana, a rast zarada, iako blago usporen, uglavnom je nastavljen. Velike investicije javnog sektora u infrastrukturu sprovodile su se stabilnom dinamikom, dok je natprosečna poljoprivredna sezona takođe podržala rast.
U međuvremenu, nakon mirnih letnjih meseci, epidemiološka situacija se pogoršala u oktobru, što ukazuje na negativne rizike po prognozu.
Ipak, analitičari Erste Grupe neće menjati prognozu od -1% rasta za ovu godinu. Kako kažu, inflacija je i dalje stabilna i u proseku iznosi 1,6% nakon 10 meseci 2020, u odnosu na isti period prethodne godine. Sa strane ponude, pritisci troškova u pravcu povećanja inflacije su slabi, zahvaljujući niskim globalnim cenama nafte, dok su pritisci na strani potražnje ograničeni nespremnošću na veće kupovine. Veliki fiskalni paket donosi značajno jednokratno pogoršanje pokazatelja javnog duga ove godine – očekuje se da će budžetski deficit iznositi 9,0% BDP-a, ali bi trebalo da počne da se smanjuje već 2021. godine.
Kurs EUR/RSD je tokom cele godine ostao stabilan na 117,6, s tim što je potreba za intervencijama NBS postepeno opadala u drugoj polovini 2020. godine. Tržišta duga stabilizovala su se nakon početne panike, ohrabrena nepromenjenim kreditnim rejtingom, koji je nadomak investicionog nivoa.
Foto: Pixabay