Rok za vraćanje potrošačkih i keš kredita koje će banke građanima odobriti počev od januara sledeće godine biće najviše šest godina.
Tako je i predviđeno propisima Narodne banke Srbije s kraja 2018. godine.
Ovi rokovi se, kako je potvrđeno Tanjugu u centralnoj banci, neće menjati bez obzira što je NBS u julu ove godine, građanima koji imaju kredite omogućila da se rokovi za otplatu produže za dve godine.
To je tada urađeno kao mera pomoći stanovništvu zbog pandemije.
Podsećaju da je kako bi se ostvario željeni cilj, bez značajnog uticaja na tržište kredita, tada propisano fazno smanjivanje prihvatljivih rokova: za kredite odobrene u toku 2019. godine – osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina.
Izuzetak su potrošački krediti za kupovinu motornih vozila za koje nije predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate i od 1. januara 2019. godine prihvatljiva ročnost tih kredita je do osam godina.
U NBS kažu za Tanjug da je set mera centralne banke iz decembra 2018. usvojen u cilju podsticanja prakse održivog kreditiranja stanovništva i to reagujući na tada utvrđenu sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima.
Iz NBS dodaju da je primarni cilj ovih mera bilo sprečavanje negativnih posledica po građane i finansijsku stabilnost u Srbiji.
Do takvih posledica je moglo doći ako bi se kroz stvaranje novih problematičnih kredita materijalizovali rizici svojstveni nekontrolisanom nenamenskom kreditiranju stanovništva na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda.
“Zato su propisani prihvatljivi rokovi za odobravanje potrošačkih, gotovinskih i drugih kredita odobrenih stanovništvu, koji nisu stambeni krediti niti minusi po tekućem računu, na koje banka te kredite može odobriti bez uticaja na kapital”, navode u NBS.
Ograničenje maksimalne ročnosti
U centralnoj banci objašnjavaju da je ovakvim regulatornim rešenjima podstaknuto oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda i to bez uvođenja administrativne mere zabrane pojedinih vidova kreditiranja.
U julu ove godine izvršena su određena prilagođavanja pomenutih mera.
Otvorene su dodatne mogućnosti bankama da u toku ove i naredne godine dužnicima koji su se zadužili pre nastupanja vanrednih okolnosti ponude adekvatne olakšice u vezi sa otplatom potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita odobrenih do 18. marta 2020. (refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate pod određenim uslovima), a da to ne utiče na kapital banke.
To je opredeljeno time da su nakon tog dana i dužnik i banka upoznati sa okolnostima u vezi s pandemijom i vanrednim stanjem, pa su mogli da procene mogućnost izmirivanja novih obaveza u postojećim okolnostima.
NBS smatra da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti.
Takođe da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita.
U centralnoj banci napominju da treba imati u vidu da je svako kreditiranje na duže rokove od propisanih i dalje dozvoljeno ako banka nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala odnosno ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.
Izvor: Tanjug
Pixabay