Već je jasno da su tehnološke akcije najveće ovogodišnje dobitnice.
Recimo, Tesla je uzletela neverovatnih 670 odsto, Amazon „samo“ 70. U međuvremenu, sve više bledi tzv. value model investiranja na temelju analize poslovnih bilans
i i kupovine temeljno podcenjenih akcija.
Ovaj model ulaganja utemeljio je još Benjamin Graham u svojoj knjizi Plavi investitor pre Drugog svetskog rata, a milijarder Voren Bafet, naravno, pobrao je svetsku slavu ovom filozofijom ulaganja. Problem je, kako piše „The Economist“, u tome što je ovaj koncept doneo loše rezultate tokom poslednje decenije, prenosi Seebiz.
Ko god je pre deset godina uložio jedan dolar u „value“ akcije, danas ima samo 2,5 dolara, dok je tržište u celini naraslo 3,45 i 4,65 dolara ako iz proračuna izbacimo „value“ akcije. Industrija upravljanja imovinom je pod velikim pritiskom, strategije koje su uvek donosile rezultate ovog puta ne rade.
Naravno, preokret se može dogoditi brzo, baš kao i na prelazu vekova, kada su investitori vrednosti imali loše rezultate između 1998. i 2000. godine, a onda je usledilo pucanje balona u tehnološkom sektoru i stvari su odjednom izgledale drugačije.
Pre svega, „value“ investitori moraju uzeti u obzir dve radikalne promene u globalnoj ekonomiji.
Prva promena odnosi se na rastuću ulogu nematerijalne imovine u bilancama preduzeća (u SAD-u one već čine trećinu ulaganja), a druga je sve veća važnost eksternalija, troškova za koje je kompanija odgovorna, ali odbija da plati. Prema današnjoj doktrini, svaki value investitor trebalo bi da se nakrca akcijama automobilskih i naftnih kompanija, čija budućnost takođe zavisi o njihovom velikom otisku ugljen-dioksida.
Povećavanjem regulacije ti troškovi će biti još veći. Ukratko, ako je Graham pre gotovo stotinu godina napisao da je stari način ulaganja postao beskoristan, čini se da je sada vreme za novu investicijsku paradigmu.
Izvor: Blic