Naravno, sve je u kupovini, potom i prodaji vlasničkog udela legalno i pohvalno je od renomirane kompanije što je obelodanila poslovni potez, a nije morala. U zavetrini poslovne tajne, mnogi postupci, interesantni najširoj javnosti, ostaju prikriveni.
Pitanje koje se postavlja da li je kompanija nastala 1891. godine kao ispostava istoimene nemačke firme u Novom svetu i koju je tokom Prvog svetskog rata američka država nacionalizovala, proizvođač farmaceutike ili, pak, berzanski mešetar.
Pred otkrićem
Podsetimo, pre pet, odnosno tri godine „Merc“ je u dva navrata uložio zbirno 50 miliona dolara u „Modernu“, netom osnovanu biotehnološku firmu sa ciljem da najnovija naučna saznanja primeni u proizvodnji novih lekova, pre svega za lečenje najtežih bolesti. Za desetak godina postojanja „Moderna“ je više puta bila pred otkrićem lekova koje svi doktori na svetu priželjkuju.
Ipak, konačan rezultat je uvek izostajao u poslednjem trenutku. U stručnim krugovima stekla je solidan renome, pa američka država redovno sufinansira istraživanja ove naučno-medicinske kuće.
Naravno, ulažu i osnivači. Kako je firma listirana na berzi njene akcije mogu kupiti i berzanski igrači. Uprkos rezultatima manjim od očekivanih, vrednost akcija je lagano rasla; tako je 5. januara jedna akcija vredela 19,48 dolara.
I tada se pojavljuje koronavirus; iskusnijim ulagačima nije bilo teško shvatiti da će se „Moderna“ usmeriti na pronalazak vakcine i leka. Investitori su počeli kupovati akcije nove farmaceutske nade. Cena akcije je sve ubrzanije uvećavana i 3. decembra dostiže 149,53 dolara, sedam i po puta više nego pre jedanaest meseci.
Samo koji dan ranije stigla je i radosna vest da je u laboratorijama mlade kompanije proizvedena vakcina protiv kovid 19, zaraze koja se očas proširila celim globusom i za koju do ovih dana nije bilo ni preciznog leka, ni efikasne zaštite.
Mogućost da što više profitiraju
„Merc“ je izuzetno oplodio nekadašnji ulog i red je da zaradi na osnovu dobre procene da investira, moglo bi se reći, u startap preduzeće. Međutim, javnost od „Merca“ i ostalih vodećih farmaceutskih kompanija očekuje nove lekove, pomagala, ne da zarađuje na berzi.
Sve bi prošlo sa manje povike da SAD i ostale najbogatije države na svetu nisu u privatne kompanije bespovratno uložile milijarde dolara javnog novca, i „Fajzeru““ i „Moderni“, koji se, na osnovu rasta cena akcija, praktično transferisao u privatne džepove akcionara.
Na slučaj može da se gleda i šire. Jeste da su sve značajnije farmaceutske kuće uložile maksimalno stručnosti i rada svojih najboljih istraživača kako bi došle do spasonosne zaštite. Svakako da plemenita želja pronalaska leka ili vakcine jeste važan, reklo bi se i bazični motiv silnog angažmana zaposlenih. No, sve je vidljivije da kompanije do sada neviđenu potragu za zaštitom od virusa doživljavaju prvenstveno kao mogućost da što više profitiraju.
Zabranjeno neprofitirati
Čini se da je slučaj takozvane Oksfordske vakcine bio preloman. Među pet, šest kompanija koje razvijaju svaka svoju vakcinu dugo se činilo da je najbliža cilju upravo ona koju razvijaju britanski naučnici, a za čiju kasniju proizvodnju i distribuciju je investirala švedska kompanija AstraZeneka.
Kada je dvojac javno obelidanio nameru da dok se pandemija ne suzbije na prodaji vakcine ne zarađuje i stoga dozu kane prodavati za samo četiri dolara, navukao je bes konkurenata. Našli su način da dovedu u pitanje bezbednost oksfordskig izuma, tačnije da u javnosti poljuljaju poverenje u britansko-švedsku verziju.
Prethodno su dosta lako dobar deo zapadnog sveta, odavno nespremnog da prihvati inovacije iz Rusije, nahuškali protiv ruske vakcine „Sputnjik 5“, mada je i ova vakcina, slično kao i izum kineskog „Sinofarma“, zabeležila sasvim pristojan rezultat na testiranjima, sličan kao što imaju „Fajzerova“ ili „Modernina“.
Ogromno tržište
Nije teško dokučiti razlog. Vakcine su segment tržišta na kojima farmaceutske kompanije sigurno i najviše zarađuju. Jednostano, velika većina zaraznih oboljenja se periodično obnavlja, pa je potreba za vakcinama velika i stalna. Kako je reč o masivnim oboljenjama, neophodne su i velike količine. Otuda i velika zarada.
Pogledajmo o kolikom tržištu je reč. Švajcarska banka „Kredi-svis“ je procenila da bi u slučaju da se protiv kovid 19 vakcinišu samo oni koji se na isti način štite od gripa, za američko tržište, gde se od gripa redovno štiti oko 90 miliona osoba, bilo potrebno, s obzirom da se u razmaku od nekoliko dana svakom daju dve, oko 180 miliona doza nove vakcine. „Fajzer“ je sa državom SAD sklopio ugovor po kome je cena bočice 19,5 dolara, što znači da je vrednost ovako minimalističkog tržišta oko 3,6 milijardi. I tako svake godine.
Ako bi bilo potrebno zaštiti dve trećine od oko 330 miliona Amerikanaca, potreban broj bočica se povećava na 440 milona, a vrednost tržišta na 8,6 milijardi. Pri tome, državni trošak bi bio znatno veći s obzirom da treba organizovati distribuciju doza, tim složeniju što se „Fajzerova“ vakcina, kako ne bi izgubila efikasnost, mora čuvati na čak minus 70 stepeni Celzijusa.
Nepoželjni skrajnuti
Što se tiče „Modernine“ vakcine, ona je skuplja, između 60 i 70 dolara za dve doze. Istina, distribucija na potrebnih samo minus 20 stepeni je poprilično lakša. Reč je o ogromnim novcima, time i ogromnim zaradama. Jedva da se može zamisliti o kolikom je tržištu reč ako se uzmu i potrebe država Evropske unije, Kanade, Japana, Kine, Indije, Rusije, Australije…
I zbog svega navedenog jedna „AstraZeneka“ sa predlogom da prilikom suzbijanja pandemije izostane profit baš smeta. Velik je novac u pitanju, treba malo skrajnuti onoga ko dovodi u pitanje zgrtanje „zelenbaća“.
Slično je prošao i ruski Institut „Gamaleja“ zbog sličnog predloga, baš kao i kineska kompanija „Sinofarma“. Profit je u današnjem svetu dominantan cilj, oni koji ga pokušaju osporiti ili zaobići bivaju potisnuti ma koliko bili ugledni ili poznati.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay