Za bankare se govori mnogo toga, ali svakako ne da su buntovnici i revolucionari. Zato je bankarski sektor širom EU obišla vest o nesvakidašnjoj revoluciji u njegovim redovima. Jedna mala finska banka pobunila se protiv Evropske centralne banke. Pobunjenik je isplatio vešestruko veću dividendu akcionarima, u odnosu na ograničenje koje je postavio centralni regulator. Uprkos gunđanju iza zatvorenih vrata zbog „preporuke“ ECB, to pravilo nije prekršila nijedna druga banka u Uniji, ali je odluka finskog pobunjenika ustalasala tržište.
Mala i do sada ne tako poznata u široj javnosti, finska banka Alandsbanken, došla je u centar pažnje preko noći. Razlog je odluka da ignoriše „preporuke“ Evropske centralne banke (ECB) komerciajlnim bankama da tokom korona krize ograniče isplatu dividende akcionarima.
Ova preporuka je, prema neformalnim izvorima, izazvala nezadovoljstvo među bankarima, ali je sve ostalo iza zatvorenih vrata i u „krugu porodice“. Pošto bankari retko javno kritikuju bilo kojeg regulatora, a pogotovo ne ECB, tim pre je veće zaprepašćenje izazvala vest da se jedna banka, pa još mala, otrgla poslušnosti.
Naime, Alandsbanken je početkom januara isplatila dividendu akcionarima koja je skoro četiri puta veća od limita koji je propisala Evropska centralna banka.
Finski regulator u neobranom grožđu
Sada se, zbog ovako neprimerenog ponašanja, u neobranom grožđu našao finski finansijski regulator. Prema navodima agencije Blumberg, čelnik supervizije banaka pri finskom nadzornom telu za banke Jyri Helenius je ovakvu odluku finske banke ocenio štetnom. Ipak, priznao je da nadzorno telo nama baš veliki manevarski prostor za neku konkretniju aktivnost.
„Očekujemo da banke poslušaju preporuku, iako mi nismo u mogućnosti da je učinimo pravno obavezujućom. Šteta je da se finska banka ovakvim postupkom distancirala od zajedničkih evropskih napora po ovom pitanju“, rekao je Helenius.
Posebno nezadovoljni mali kreditori
Evropska centralna banka je prošlog meseca uklonila zabranu bankama da isplaćuju dividende akcionarima, ali ih je pozvala da eventualne isplate ograniče na manje od 15 odsto zarade ostvarene u 2019. i 2020. godini.
Finska Alandsbanken je, međutim, najavila da će isplatiti 59 odsto zarade iz 2019. godine, objavivši kako je ta godina za banku bila rekordna.
Nakon te objave, vrednost njene akcije je skočila za oko 20 odsto. Imajući u vidu da je limit koji je postavila Evropska centralna banka za isplatu dividendi daleko strožiji nego što je to slučaj u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, te da je takva odluka već izazvala negodovanje u bankarskoj industriji, analitičari ocenjuju potez male finske banke kao „vrlo simboličan“.
Stručnjaci konsultanstke kompanije za ulaganja Inderes iz Helsinkija, ističu da razmišljanje finske banke nije izuzetak, posebno kada je reč o manjim kreditorima. Istovremeno, očekuju da će se druge banke pridržavati regulatornih smernica.
Strah da će izgubiti ulagače
Ipak, tržište se očigledno zatalasalo. Najveća banka u Finskoj i Norveškoj, Nordea Bank Abp, poručila je da će se pridržavati preporuke o dividendama, ali da će razgovarati sa nadležnima u ECB oko visine dividende koju planira da isplati, uz opasku da je jedna od najbolje kapitalizovanih banaka u Evropi.
Alandsbanken je, pak, u svom saopštenju istakla da smernice ECB ne uzimaju u obzir komparativne prednosti nekih banaka u evrozoni. Pojašnjavaju da ograničavanje isplate dividendi može dovesti do gubitka investitora na koje banka računa kako bi ostvarila rast.
„Dugoročni rizici za banku mogu biti veći ako akcionari ne dobiju značajan deo profita”, objašnjavaju u toj banci razloge zašto se nisu pridržavali preporuke finskog i krovnog evropskog regulatora.