Ukupno povećanje cene benzina i TNG auto-gasa od početka novembra do danas je oko šest dinara za litar, a dizela osam. Šesnaest nedelja zaredom cena sirove nafte nastavlja da raste, tako da se barel crnog zlata tipa brent koji se 30. oktobra prodavao za 37,46 dolara danas prodaje po ceni od gotovo 65 dolara, odnosno za 72 odsto skuplje, što se odražava i na cenu goriva na domaćim pumpama, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
„Skok cene sirove nafte je znatno povećao troškove u lancu prerade nafte i distribucije derivata, tako da su prosečne maloprodajne cene sve tri vrste goriva u Srbiji prethodne nedelje uvećane za oko jedan dinar po litri. Ukupno poskupljenje benzina i TNG auto-gasa od početka novembra do danas je oko šest dinara za litar, dizela osam, što predstavlja povećanje od pet do osam procenata“, navodi Mićović
U Srbiji od 15. februara važe novi iznosi akciza usklađeni sa rastom potrošačkih cena u prethodnoj godini. Budući, dodaje on, da akcize ulaze u osnovicu za obračun PDV-a, ukupno povećanje dažbina na benzin iznosi 0,89 dinara, na dizel 0,91 po litri i na TNG 0,7 dinara po kilogramu.
Jeftiniji samo od Grčke i Hrvatske
„Cene goriva rastu i u svim zemljama u okruženju, brzinu promene određuju tržišni uslovi, ali se u svim zemljama beleži trend rasta cena goriva“, objašnjava Mićović.
Uporedna analiza cena goriva ovog udruženja kod nas i u regionu pokazuje da je benzin još skuplji nego što je bio i da smo sada jeftiniji samo od Grčke i Hrvatske, dok je cena evrodizela i dalje u samom vrhu, pa se u Srbiji i dalje toči najskuplji evrodizel i prosečna maloprodajna cena je oko 148,56 dinara što je 15,25 odsto više od proseka u regionu. Cena auto-gasa je oko 80 dinara, što je čak 16 procenata više od proseka.
Osim drastičnog skoka cene nafte nameti države su i dalje dominantni u ceni goriva. Akciza na benzin iznosi 57,84 dinara dizela skoro 60, a auto-gasa 45,17 dinara, te tako državi sada po svakoj litri benzina pripada 60 odsto od cene, evrodizela više od 58, a TNG 48,7 odsto. Osim toga vozači kroz cenu goriva plaćaju i naknadu za obavezne rezerve od 2,60 dinara za litar na benzin i dizel, odnosno 1,4 dinara za auto-gas. Osim toga u cenu goriva ulazi i naknada za energetsku efikasnost (izolacija zgrada, kuća, zamena prozora i vrata) od 0,15 i 0,08 dinara za auto-gas.
Gde idu pare od takse
Srbija je u obavezi da najkasnije do decembra 2022. formira rezerve nafte za 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza, ili za 61 dan prosečne dnevne potrošnje. Naša zemlja se obavezala da rezerve za 25 dana dostigne do kraja prošle godine, ali tek krajem marta ove će imati rezerve za 21,7 dana što može da utiče na ugrožavanje energetske bezbednosti.
Tim povodom su iz Ministarstva energetike za sajt Energija Balkana pre dva dana odgovorili da je za prošlu godinu bilo planirano da se obezbede rezerve za 25 dana prosečne potrošnje, ali to nije postignuto. A narednog meseca, kako obećavaju, dostići će rezerve tek za 21,7 dana.
Kada se ovo ima u vidu postavlja se logično pitanje, a gde su završile pare od ove takse koje su uvedene 2014., dakle pre osam godina, pošto očigledno nisu namenski trošene, piše Politika. U resornom ministarstvu su i na ovo pitanje Energije Balkana odgovorili naglašavajući da će tražiti da se taj novac ubuduće namenski troši, kao i da već godinama postoji zahtev za to. Prihod od takse ne ide u neki poseban budžet, već njime raspolaže Ministarstvo finansija.
Izvor: Politika/b92
Foto: Pixabay