Od zagađenog vazduha u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi, a životni vek se skraćuje za više od godinu dana. Kako bi smanjili zagađenje vazduha, nadležni nude subvencije za kupovinu električnih automobila. Međutim, niti su te subvencije dovoljne da pomognu stanovniku Srbije s prosečnim primanjima, a što je još važnije to neće doprineti čistijem vazduhu.
Zapravo, kada bi svi automobili u Srbiji bili zamenjeni električnim, zagađenje bi čak moglo biti veće. Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, najveći zagađivač vazduha u 2017. godini je bio sektor proizvodnje i distribucije energije. Da je EPS najveći pojedinačni zagađivač u zemlji, pokazuje izveštaj Fiskalnog saveta, ali da je neko čitao i primenjivao preporuke iz ranijih izveštaja ove institucije, danas bismo zdravije disali.
Ulaganje u električne autobuse je neopravdano trošenje novca
– Već godinu dana postoje te subvencije države i to je jedino što su oni uradili za smanjenje zagađenja vazduha, a ne vidimo da je to dalo bilo kakve efekte. Beograd sada ulaže 7 mil EUR u nabavku 10 električnih autobusa, što je neopravdano trošenje novca, koji nam je očajnički potreban kako bi se smanjilo zagađenje – objašnjava za Startit Dnevnik Bojan Simišić iz Eko straže, koja je nedavno organizovala veliki protest u Beogradu zbog zagađenja vazduha.
On u svom tekstu detaljno objašnjava zašto je ovakva investicija pogrešna. Prema podacima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je tužio EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana, TE Nikola Tesla i TE Kostolac imaju kapacitet 3.730MW i oslobađaju 10 puta više zagađujućih materija od TE Belchatow u Poljskoj, koja ima kapacitet 5.000MW.
Zagađuju dimnjaci, ne auspusi
Zato sagovornik Startita ukazuje da su električni autobusi dobri u zemljama s čistom energijom, ali Srbija ne spada u takve zemlje. Treba imati na umu da saobrađaj ne zagađuje samo izduvnim gasovima, već i podizanjem čestica koje su pale na asfalt. To znači, da na koji god pogon išli automobili, oni će sa saobraćajnica podizati nataložene čestice, koje dolaze iz gomile dimnjaka širom zemlje.
– Koliko saobraćaj doprinosi zagađenju, neplanirano je dokazao karantin tokom pandemije, kada saobraćaja gotovo nije bilo. Već prvog dana uvođenja policijskog časa, imali smo ljubičasti alarm u nekoliko beogradskih opština i gradova u Srbiji. Zato novac treba drugačije ulagati, a ne trošiti ga kroz pogrešne javne nabavke i subvencije – smatra Simišić.
Peticiju „Rešenje za zagađenje“ potpisalo 50.000 građana
Krajem prošle godine više od 50.000 građana je potpisalo peticiju „Rešenje za zagađenje“, kojom je traženo da se sredstva namenjena za kupovinu električnih automobila preusmere na pomoć pri kupovini energetski efikasnijih ložišta. Kako je u peticiji navedeno zagađenje vazduha PM česticama, koje potiče iz saobraćaja, čini svega 6%.
– Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2020. godini opredelilo 120 miliona dinara za subvenciju kupovine novih vozila sa električnim ili hibridnim pogonom. Time se novac građana Srbije usmerava u kupovinu privatnih skupih automobila, umesto da se pomogne socijalno ugroženim domaćinstvima koji sa zastarelim ložištima predstavljaju znatno veće zagađivače – objašnjavaju pokretači peticije.
U Kini za šest godina vazduh duplo čistiji, a Niš postao zagađeniji od Pekinga
Da je upravo takvo zagađenje, kao i ono koje dolazi iz gradskih toplana jedno od najvećih problema, uočio je Fiskalni savet u svom izveštaju pre tri godine. Tada su naveli da je potrebno 550 mil EUR kako bi se izvršila rekonstrukcija postrojenja i proširila toplovodna mreža do 2030. godine. Koliko bi uopšte Srbiji bilo potrebno vremena da ponovo ima čist vazduh?
– Kina je 2012. počela da rešava problem zagađenja i 2018. su brojke bile prepolovljene. Niš je sada zagađeniji od Pekinga na godišnjem nivou. Ukoliko je ova država zaista odlučna da reši taj problem, onda mora da osnuje stručan tim, koji će donositi adekvatne odluke. Treba da se naprave takve mere da se njihova efikasnost vidi, na primer povećanje kvaliteta vazduha za 10 odsto, pa da oni koji donose neefikasne mere snose odgovornost – kaže Simišić.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay