Gradovi i opštine prihodovali su na ime neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara.
Kako je navedeno, pored finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i broj tih nameta.
– Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su popisali KPMG i NALED u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava USAID – kazao je partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u Igor Lončarević.
Registar republičkih i lokalnih administrativnih taksi
Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, „jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju, osim ako im to ne prikažemo na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta“, rekao je on.
Po njegovim rečima, cilj je da se Ministarstvu finansija uskoro predstavi model takvog registra i pokažu njegove prednosti.
– Počećemo s registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete – rekao je Lončarević.
S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi koje je sada moguće naći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava.
U okviru registra korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova – zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima.
To bi značajno olakšalo nalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.
Registar bi uz to trebalo da ima „konstitutivno dejstvo“ – da onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani. Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija.
U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar namet plati elektronskim putem.
Najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta
Među 20 najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara).
Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara.
Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse (9,2 milijardi), a na petom naknade za priređivanje igara na sreću (8,4 milijardi).
U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse.
Projekat za reformu neporeskih prihoda kroz formiranje sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta, sprovodi se radi unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani.
Realizuju ga „Partner Solutions“, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Izvror: Beta
Foto: Pixabay