Home VestiEkonomija Tri četvrtine generalnih direktora predviđa oporavak i rast ekonomije ove godine

Tri četvrtine generalnih direktora predviđa oporavak i rast ekonomije ove godine

by bifadmin

Čak 76% direktora u svetu smatra da će doći do poboljšanja globalnog ekonomskog rasta u 2021. godini. Većina kompanija vidi SAD kao prioritetno tržište za povećanje prihoda, a širenje dezinformacija kao jedan od deset najvećih rizika, pokazuje najnovije globalno istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije PwC.

Godinu dana od proglašenja pandemije izazvane koronavirusom COVID-19, generalni direktori iskazuju rekordno visok nivo optimizma u pogledu oporavka svetske privede – 76% poslovnih lidera u svetu predviđa poboljšanje izgleda za rast ekonomije u 2021.godini.

Podaci su dobijeni na osnovu analize rezultata 24. godišnje ankete društva PwC koja je ove godine sprovedena među 5050 generalnih direktora u 100 država i teritorija u toku januara i februara 2021. godine.
Procenat generalnih direktora koji iskazuju uverenost u rast ekonomije je veći nego 2020. godine (22%) odnosno 2019. godine (42%) i predstavlja najveći stepen optimizma otkako je ovo pitanje uvršteno u upitnik 2012. godine.

Vakcina pogurla optimizam, ali je nejednako raspoređen

Optimizam generalnih direktora u pogledu globalnog ekonomskog rasta posebno je izražen u državama Severne Amerike i Zapadne Evrope, gde 86%, odnosno 76% generalnih direktora očekuju bolje izglede za privredni rast u godini koja predstoji.
“Nakon godine koju su obeležile ljudske tragedije i veoma teška ekonomska situacija, ohrabruje to što lica nadležna za donošenje investicionih odluka i zapošljavanje oprezno izražavaju optimizam u pogledu godine koja je pred nama. Generalni direktori veruju da će se stanje vratiti na poziciju pre korona krize, kao i u rast privrede ohrabreni brzim razvojem vakcine i početkom sprovođenja programa imunizacije stanovništva u mnogim delovima sveta,” rekao je Bob Moric (Bob Moritz), predsednik mreže društava PwC.

Generalni direktori iskazuju veći stepen optimizma i kada je reč o budućnosti njihovih kompanija. Oko 36% ispitanika navodi da su “veoma uvereni” da će njihova kompanija ostvariti rast prihoda u narednih 12 meseci, što je više nego 2020. godine kada je taj procenat iznosio 27%.

Premda je na globalnom nivou stepen optimizma u porastu, on se značajno razlikuje među sektorima privrede i reflektuje različit stepen uticaja pandemije na ponašanje potrošača.

Generalni direktori u sektoru za informacione tehnologije i telekomunikacije, njih 45%, odnosno 43%, pokazuju najveći stepen optimizma. Međutim, direktori u sektoru logistike I transporta (29%), kao i hotelijerstva i zabave (27%) su među onima koji su najmanji uvereni da će moći da ostvare rast prihoda u narednih 12 meseci.

SAD prednjače nad Kinom

SAD prednjače u odnosu na Kinu, kao prioritetna destinacija na kojoj će kompanije ostvariti rast prihoda Rezultati ankete pokazuju da SAD prednjače u odnosu na Kinu za sedam procentnih poena kao prioritetno tržište koje rukovodioci biraju za ostvarivanje rasta prihoda u narednih 12 meseci (SAD:35%; Kina: 28%). SAD su 2020. godine bile za samo jedan procentni poen ispred Kine.

Najnoviji politički događaji i postojeće tenzije uticali su na stavove američkih generalnih direktora. Oni se polako okreću od Kine kao pokretača rasta i pažnju usmeravaju ka Kanadi I Meksiku; u poređenju sa 2020. godinom, interesovanje američkih generalnih direktora za Kanadu i Meksiko poraslo je za 78%. Međutim, kineski poslovni lideri pokazuju sve veće interesovanje za velike ekonomije kao što su SAD, Nemačka i Japan – prioritetna tržišta za izvoz proizvoda i usluga.
Nemačka je zadržala treće mesto na listi destinacija tj. tržišta na kojima će kompanije ostvarivati rast prihoda (17%), dok se Ujedinjeno Kraljevstvo nakon Bregzita popelo na četvrto mesto (11%) prestigavši Indiju (8%). Japan se takođe popeo na rang listi i postao šesto najprivlačnije tržište za ostvarivanje rasta prihoda pretekavši Australiju koja je prošle godine bila na toj poziciji.

Rizik od klimatskih promena na začelju

Procenat generalnih direktora koji izražavaju zabrinutost zbog klimatskih promena porastao je sa 24% koliko je iznosio 2020. godine na 30% koliko iznosi 2021. godine. To predstavlja marginalno povećanje u kontekstu Konferencije UN o klimatskim promenama COP26 koja se ove godine održava u Glazgovu u Velikoj Britaniji.
Na rang listi rizika po rast i razvoj privrede, kako ih vide generalni direktori, klimatske promene se nalaze tek na devetom mestu. Osim toga, dodatnih 27% generalnih direktora navodi da zbog klimatskih promena „uopšte nisu zabrinuti“, odnosno da „nisu preterano zabrinuti“.

Razlog tome mogao bi da bude i taj što se klimatske promene ne doživljavaju kao neposredna pretnja rastu i razvoju privrede u poređenju sa drugim pretnjama kao što su pandemija, preopterećenost propisima i rizik od visokotehnološkog kriminala.

Međutim, 39% anketiranih generalnih direktora smatra da njihova organizacija treba da uradi više kako bi „odmerila“ efekte svojih aktivnosti na životnu sredinu. Njih 43% smatra da organizacija treba da uradi više kako bi se o efektima tih aktivnosti „izveštavalo“, što pokazuje da je udeo koji ova tema ima u oblasti obelodanjivanja značajno veći od udela bilo koje druge teme.

Raste zabrinutost zbog širenja dezinformacija

Ne iznenađuje što se pandemije i kriza zdravstvenog sistema nalaze na vrhu liste rizika koji utiču na izglede za rast prihoda kompanije, i to ispred straha od preopterećenosti propisima, koji je za generalne direktore širom sveta predstavljao zabrinjavajuću pojavu od 2004. godine. Rastuća digitalna ekonomija povećava rizik od visokotehnološkog kriminala, posebno direktore u SAD i Zapadnoj Evropi, gde se ovaj rizik smatra većim rizikom nego što je rizik od pandemije.

Osim toga, zabrinutost zbog širenja dezinformacija ubrzano se penje na rang listi stavki koje izazivaju zabrinutost generalnih direktora (28% u poređenju sa16%: 2020), što ima odraza na izbore, reputaciju, javno zdravlje i dodatno doprinosi padu poverenja čitavog društva.

U 2020. godini samo 19% ispitanika je iskazalo zabrinutost zbog neizvesnosti u pogledu poreske politike, dok je ove godine to kao rizik označila skoro trećina direktora, očekujući da će zbog povećavanja državnih dugova morati da rastu i porezi.

Ulaganja u digitalne tehnologije

Uprkos porastu broja poslovnih lidera koji izražavaju zabrinutost zbog visokotehnološkog kriminala, manje od polovine generalnih direktora ima u planu ulaganja u digitalne tehnologije. Među njima, najveći broj planira da poveća sredstva za zaštitu od visokotehnološkog kriminala i očuvanje poverljivosti podataka za 10%, pa i više.
U isto vreme, 36% direktora ima u planu da koristi tehnologije I automatizaciju procesa sa ciljem da svoje zaposlene učine konkurentnim, što je dvostruko veći broj nego 2016. godine.

 

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar