Predsednik i izvršni direktor Emerdžent Bajosolušens, Robert Kramer, prodao je akcije kompanije u vrednosti od više od deset miliona dolara, malo pre nego što je 15 miliona doza vakcina „Džonson i Džonson“ propalo u baltimorskoj fabrici, kojom rukovodi upravo Emerdžent bajosolušens, piše „Vašington post“.
Kramer je prodao akcije kompanije krajem januara i početkom februara po ceni od više od deset miliona dolara, prema pisanju vašingtonskog lista, koji dodaje da sada te akcije vrede oko 5,5 miliona dolara.
U martu je otkriveno da je 15 miliona doza „Džonson i Džonson“ vakcine moralo da bude uništeno nakon kontaminacije.
„Sve prodaje gospodina Kramera su prethodno bile planirane pod 10b5-1 trgovinskim planom“, rekla je portparolka Emerdženta Nila DeLorenco za „Post“.
Ona je, kako prenosi list „Hil“, dodala da se Kramer, izvršni tim kompanije, kao i bord direktora, drže najviših etičkih standarda i prate striktno sve zakone i regulative oko finansijskih transakcija.
„Svaka insinuacija o lošem postupanju je bez dokaza ili dobre namere“, rekla je DeLorenco.
„Post“ je izvestio da je ovo bila prva Kramerova značajnija prodaja akcija Emerdženta od 2016. godine.
Prodaja iz 2016. godine, zajedno sa prodajama koje su izvršili drugi članovi izvršnog tela, bile su predmet tužbe investitora koji su naveli da su lideri kompanije prodali akcije nedugo nakon što su napravili pogrešne tvrdnje o vladinoj naredbi za vakcinu protiv antraksa, dodaje se. Iako je kompanija demantivala optužbe, navodno je pristala da plati odštetu investitorima od 6,5 miliona dolara.
Prethodno je „Post“ izvestio da je Kramer dobio povećanje plate od 51 odsto u 2020. godini, dobivši 5,6 miliona dolara. Odluka o povećanju je navodno odlučena nakon što se proširio proizvodni proces kompanije. Povećanje je uključivalo 1,4 miliona u akcijama, 2,1 od dobiti od akcija i 1,2 miliona od bonusa, prema pisanju novina.
Agencija za hranu i lekove je prošle nedelje otkrila da Emerdžent fabrika u Baltimoru „nije održavana u čistim i sanitarnim uslovima“ i naredila je pauziranje u proizvodnji.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay