Još ovaj mesec moguće je da privrednici i građani od svojih banaka zatraže pauzu do šest meseci u otplati kreditnih rata. Kako je za portal N1 potvrđeno u Udruženju banaka Srbije, za treći moratorijum do marta je bilo zainteresovano 43.300 korisnika. Banke imaju rok od 30 dana da korisnicima odgovore da li odobravaju takav zahtev ili ne.
„Zahteve je, do 28. februara, podnelo oko 37.000 klijenata, dok je još 6.300 korisnika zatražilo moratorijum nakon što imje banka poslala obaveštenje o toj mogućnosti“, ističu u Udruženju banaka Srbije.
Kako navode, za moratorijum su više zaintersovani privrednici.
„Oko 2,5 odsto privrednih subjekata je podnelo zahteve za moratorijum, dok je kod građana taj procenat oko jedan odsto“, ističu u ovom udruženju.
I dalje se najčešće pauzira otplata gotovinskih zajmova – oko 66 odsto ukupnog broja zahteva odnosi se upravo na njih.
Koliko se čeka da banke odgovore
Podnošenje zahteva za treći moratorijum moguće je još od decembra. Međutim, ovaj put, za razliku od prethodna dva moratorijuma – nema automatizma.
Da bi dobili pauzu u otplati zajma, nije dovoljno da korisnici samo podnesu zahtev, već i da sačekaju da ga banka odobri.
„Odlukom Narodne banke Srbije propisano je da je banka dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva“, navode u Udruženju.
Prema podacima, zaključno sa poslednjim danom februara, oko 65 odsto primeljenih zahteva je prihvaćeno.
„Pri tome, treba imati u vidu da je za određeni broj zahteva procedura u toku i treba da se okonča u roku od 30 dana od dana prijema zahteva , tako da očekujemo da će ukupan procenat prihvatanja biti i veći“, ističu u Udruženju banaka Srbije.
Značajno manje zainteresovanih
Ovo je, inače, treći po redu moratorijum ponuđen kreditnim dužnicima u Srbiji.
Prvi je počeo da se primenjuje 31. marta 2020. godine. Tada je pauza u otplati kredita, dozvoljenih minusa, rata po kreditnim karticama trajala tri meseca.
Drugi se odnosio na pauzu u otplati rata tokom avgusta i septembra.
Za razliku od prva dva za koje su se prijavljivali samo dužnici koji ne žele moratorijum, za treći se prijavljuju upravo oni koji žele da ga koriste.
Ovaj put moratorijum podrazumeva reprogram kredita – refinansiranje, produžetak roka otplate i grejs period do najviše šest meseci tokom kojeg se ne plaćaju rate.
Princip za sva tri moratorijuma je, kao što je portal N1 već objavio, isti – rate se tokom njega ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.
Broj korisnika koji je do sada prijavio za treći moratorijum je značajno niži od prva dva moratorijuma.
Podsetimo, za prvi se odlučilo 94 odsto građana i 92,9 odsto firmi. Vrednost kredita u tom moratorijumu bila je oko dve milijarde evra.
Drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a bila je reč o kreditima vrednim blizu milijardu evra.
Procenti korisnika koji su se do sada (do marta) prijavili za treći moratorijum je – oko jedan odsto građana i 2,5 odsto firmi.
Izvor: N1 portal
Foto: Pixabay