Sektori nekretnina i građevine koriste se za pranje ilegalnog novca od trgovine drogom i trgovine migrantima na zapadnom Balkanu, što dovodi do povećanja cena nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Pranje novca putem građevinskih i nekretninskih poslova “popularno je jer je i dalje relativno lako i može apsorbovati velike količine kapitala”, kaže se u izveštaju “Spot cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na zapadnom Balkanu“, prenosi bne intellinews.
Imovina “može biti mesto za čuvanje značajne količine kapitala, potencijalno povećati vrednost i poboljšati kvalitet načina života kriminalaca”, kaže se u izveštaju. Ukazuje se na ranija istraživanja koja su pokazala da ulaganja u izgradnju i nekretnine “imaju dugu istoriju apsorbovanje ilegalnih prihoda na zapadnom Balkanu, s obzirom na to da je taj sektor i ekonomski značajan i loše regulisan”.
– Prepoznaje se da je stambena imovina u riziku više od komercijalne imovine zbog svog prometnog potencijala, navodi se. – U stvari, mnoga su tržišta nekretnina u regionu iskrivljena opranim novcem, jer kriminalci veštački pokreću cene. Iako su cene nekretnina pale u cielom regionu 2020. godine zbog [coronavirusa] COVID-19 … mnoga su mesta i dalje imala dobit od 2017. godine.
Izvor i tranzitni put za opojne droge
Takođe u regionu postoji značajna trgovina drogom, koja je i izvor i tranzitni put za opojne droge. Albanija je dugo bila važno mesto za proizvodnju kanabisa, uprkos naporima vlade da ga ukloni, a sve veće količine droge sada se proizvode u Bosni, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Povrh svega, Zapadni Balkan je glavna tranzitna regija za promet kanabisa, heroina, kokaina i sintetičkih droga. Poslednje se proizvode i u regionu, uglavnom u Srbiji.
– Uprkos značajnim operativnim troškovima, organizirani kriminal i ilegalna trgovina legalnom i ilegalnom robom nesumnjivo svake godine generišu milijarde evra nezakonitih globalnih finansijskih tokova koji se usmeravaju u inostranstvo, peru u lokalnim privredama ili reinvestiraju u druge kriminalne aktivnosti, kaže se u izveštaju.
Prema proceni Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC), pranje novca čini oko 2,7% globalnog BDP-a ili 1,6 biliona USD. Međunarodni monetarni fond (MMF) navodi da opravni novac ukupno čini između 2% i 5% globalnog BDP-a. Primenjujući ove postotke na zapadnom Balkanu, svake bi se godine opralo između 1,8 i 4,6 milijardi eura.
Izvor: Indikator.ba
Foto: Pixabay