Nakon sprovedene ankete utvrđeno je da je 65,78 odsto ispitanika podstaknuto je da promeni oblik poslovanja zbog testa samostalnosti uvedenog prošle godine, saopštila je Digitalna zajednica. Zaključak ankete je da su se poreske obaveze ispitanika i pored olakšica povećale za 2,4 puta u odnosu na vreme kada su poslovali kao preduzetnici.
Cilj istraživanja bio je da se vidi kako je test samostalnosti uticao na digitalne radnike koji su poslovali kao preduzetnici.
Na anketu je odgovorilo 374 ispitanika koji rade u oblasti programiranja, softverskog inženjerstva, dizajna, projektnog menadžmenta, prodaje, marketinga, ljudskih resursa i administracije, edukacije, kao i u drugim delatnostima.
Većina ispitanika, kako se dodaje, posluje sa inostranim klijentima, 71,4 odsto njih, dok ostatak posluje sa domaćim klijentima, a 3,2 odsto kombinuje domaće i strane klijente.
Ispitanici su u komentarima davali do znanja da su nesigurni u sam proces kontrole testa samostalnosti. Napominju da su se većinski odlučili da promene oblik poslovanja zbpog potencijalnog rizika da ne prođu test samostalnosti.
Dodaju da je to bio razlog zbog kog su preduzetničke agencije stavili u stanje mirovanja, dok ne vide šta će se desiti sa olakšicama i izmenama zakona.
Polovina ispitanika je rekla da su zaposleni ili su osnovali DOO, kao i da posluju sa inostranim klijentima. Nakon donošenja testa samostalnosti, 30,5 odsto od ukupnog broja ispitanika odlučilo je da nastave da posluju kao preduzetnici.
Struktura ispitanika, kako se objašnjava je sledeća:
29,7 odsto njih posluje kao DOO;
30,5 odsto posluju kao preduzetnici;
32,1 odsto čine zaposleni kod poslodavca.
Manji procenat ispitanika je kako se dodaje kombinovao zaposlenje sa preduzetništvom, dok su ostali prestali da rade.
Kolika je uloga olakšica
Digitalna zajednica napominje da je 65,78 odsto ispitanika reklo da je promenilo svoj vid angažovanja, pa je stoga upitno koliko su olakšice za kvalifikovane novozaposlene bile podsticajne za promenu načina angažovanja.
Podatak da 54,55 odsto ispitanika ima olakšice, kako se naglašava, govori o tome da su se oni koji su imali prava na olakšice većinski upustili u promenu oblika poslovanja.
Od ukupnog broja ispitanika 70,3 odsto njih nisu registrovali DOO, dok samo 28,67 odsto ispitanika koji su registrovali DOO smatra da olakšice nisu bile podsticajne.
Čak 56,68 odsto ispitanika reklo je da im je zbog testa samostalnosti smanjen neto prihod. To kako se navodi znači da 86,17 odsto ispitanika koji su promenili način poslovanja trenutno posluje sa većim troškovima.
Ostatak ispitanika 43,32 odsto njih je odgovorilo da test samostalnosti nije uticao na iznos prihoda, dok mnogi i nisu promenili način angažovanja, oko 34,22 odsto ispitanika. Ostalih 9,1 odsto povećalo je cenu rada ili su se snalazili tako što su tražili posao u firmama gde je plata veća.
Budući da su se poreske obaveze ispitanika povećale 2,4 puta, 52,5 odsto ispitanika od njih 204 koliko je uzelo olakšice smatra da bi njihova konkurentnost na svetskom tržištu bila u problemu ukoliko bi morali da posluju bez olakšica, a svega 7,8 odstosmatra suprotno.
Značajan procenat ispitanika 55,4 odsto njih koji već koriste olakšice smatra da one treba da se produže i oni ocenjuju da je DOO prelazno rešenje.
Predlozi ispitanika za bolje poslovanje
Dosta učesnika ankte kako se naglašava reklo je da bi im pomoglo rešenje takozvano „one man doo“, da im se prilagodi test samostalnosti, kao i da se produže olakšice.
Opravdanje za produženje olakšica za tri ili više godina ispitanici objašnjavaju mogućnosšću da s ena taj način privuku velike IT kompanije u Srbiju. Ipak, napominju i da ih treba dati onima koji do sada nisu bili u prilici da ih koriste.
Oko 16,2 odsto od ukupnog broja ispitanika koji koriste olakšice planira da nastavi poslovanje kao DOO i nakon isteka olakšica.
Spremnost da preuzmu rizik zbog testa samostalnosti i nakon isteka olakšica ponovo posluju kao preduzetnici pokazalo je 15,2 odsto ispitanika, dok 22,5 odsto kaže da još nije sigurno kako će nastaviti.
Odlazak iz Srbije kao rešenje vidi 9,8 odsto ispitanika koji koriste olakšice, ukoliko se situacija ne promeni. Iako je na početku ankete 32,09 odsto ispitanika reklo da su zaposleni, svega 33,6 njih nakon isteka olakšica planira da nastavi tako da posluje.
Izvor: Digitalna Srbija/ Nova ekonomija
Foto: Pixabay