Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da od 34 preduzeća, u kojima je država 100 odsto vlasnik, samo osam njih ima direktore koji su izabrani na konkursu.
Nenadić je, na konferenciji za novinare, rekao da tri preduzeća imaju direktore u V.D. zakonitom statusu, u 18 je istekao V.D. mandat, dok su u pet preduzeća direktori imenovani bez konkursa i nema podataka o statusu.
Nenadić je ukazao da bi Vlada Srbije trebalo da bez odlaganja imenuje vršioce dužnosti u javnim preduzećima koja trenutno nemaju zakonitog direktora ili vršioca dužnosti direktora, makar i partijske ljude, do okončanja konkursa, ne čekajući na realizaciju mera iz Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije za period od 2021. do 2027.
Nadzorni odbori javnih preduzeća trebalo bi da obaveste javnost i osnivača o merama koje su preduzeli u rešavanju pitanja nepostojanja zakonitih direktora javnih preduzeća, dodao je on.
Nenadić je ukazao i da bi Agencija za sprečavanje korupcije trebalo da utvrdi kojim licima je po sili zakona prestala javna funkcija direktora, odnosno vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća, i da protiv onih koji nisu podneli izveštaje o imovini i prihodima po prestanku te javne funkcije pokrene postupak zbog kršenja Zakona i da o ishodu tog postupka obavesti javnost.
Oglašavanje, sponzorstvo, donacije su veliki problem javnih preduzeća, naveo je Nenadić i istakao da ih raduje da je u novoj Medijskoj strategiji prepoznat taj problem.
Pošto nas čekaju i izbori naredne godine, rekao je on, dobija na značaju pitanje mogućih zloupotreba u javnim preduzećima zarad izborne kampanje.
Indeks transparentnosti javnih preduzeća
Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu (PETRA) za 2021. godinu obuhvatilo je ocenjivanje 33 preduzeća, 17 na republičkom i 16 na lokalnom nivou, na osnovu 30 indikatora, rekao je Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Najbolje rangirano preduzeće je Toplana Šabac, a najlošije MB Namenska koje nema funkcionalan sajt na srpskom jeziku, naveo je Minić.
U kategoriji „Uglavnom transparentna“ nalaze se Putevi Srbija, Vodovod i kanalizacija Novi Sad, Srbijavode, Emisiona tehnika i veze, Beogradski vodovod i kanalizacija, Vodovod i kanalizacija Kragujevac, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd i Pošta Srbije.
Od 32 preduzeća iz uzorka, devet ih uopšte nema internet sajtove, iako je još od 2012. godine zakonom propisana obaveza da JP objavljuju određene podatke na „svojoj internet stranici“.
Minić je naveo da 10 preduzeća ima sajt, ali se na njemu ne mogu naći imena direktora i svih članova NO, a na osam sajtova je moguće naći samo imena članova NO, a na pet i njihove biografije.
On je istakao da se u javnosti Putevi Srbije često ističu kao primer preduzeća u kome je najduže na čelu vršilac dužnosti direktora Zoran Drobnjak.
Kada je reč o statusu V.D. direktora, Minić je rekao da postoji najmanje 16 preduzeća u državnom vlasništvu, od 34 posmatrana, koja ni dana od usvajanja Zakona o javnim preduzećima nisu imali na svom čelu direktora izabranog na javnom konkursu.
To su Srbijagas, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Srbijašume, Putevi Srbije, Stara planina, Emisiona tehnika i veze, JP NP Kopaonik, JP NP Đerdap, JP NP Šar planina, Železnice Srbija ad, Srbija voz ad, Srbija Kargo ad, Infrastruktura železnice Srbije ad, Koridori Srbije doo, Metohija doo, a za dva nema dostupnih podataka za određeni period pa se ne može tačno utvrditi da li su ikada raspisivani konkursi – Rezervat Uvac doo i Park Palić doo.
Više od 20 puta V.D. direktor
Transparentnost Srbija je krajem aprila pozvala je Republičko javno tužilaštvo da zbog povrede zakona na štetu javnog interesa podnese tužbu, odnosno pokrene upravni spor za osporavanje zakonitosti rešenja o retroaktivnom postavljenju na položaj vršioca dužnosti direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića.
Podseća se da je Vlada Srbije, na sednici održanoj 15. aprila 2021. godine, postavila Radovića na položaj vršioca dužnosti direktora Agencije, ali retroaktivno na tri meseca, počev od 9. oktobra 2020. godine.
Pre toga, Radović je bio direktor Agencije od 22. februara 2013. godine do 19. marta 2015. godine, kada je prvi put postavljen na položaj vršioca dužnosti direktora.
On je potom, kako su naveli iz Transparentnosti Srbija, još 20 puta postavljan za vršioca dužnosti direktora, redovno na tri meseca, a jednom na šest meseci.
Dodaje se da je pre poslednjeg retroaktivnog postavljenja, Radović još pet puta bio postavljan retroaktivno, ali je tada bila reč o kašnjenjima od jednog do devet dana.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay