Rast cena je privremenog karaktera zbog veće potražanje posle slabljenja pandemije

Raste pritisak na Evropsku centralnu banku i američke Federalne rezerve da smire inflaciju. Očekuje se da ove godine inflacija u Evropi bude 2,6 odsto. Rast cena je privremenog karaktera zbog veće potražanje posle slabljenja pandemije, kaže za RTS Savo Jakovljević iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije.

Za rast inflacije u proteklim mesecima, kako ističe Savo Jakovljević, odgovorni su privremeni faktori kao što su rast potražnje zbog popuštanje pandemije i rast cena baznih proizvoda (voća i povrća) koje se koriste u proizvodnji hrane.

„U aprilu je inflacija bila 2,8 odsto u maju 3,6 odsto, reč je privremenim faktorima povećane potražnje, kao što je i reč o nafti koja je bila ispod 20 dolara za barel u jeku pandemije dok se za crno zlato na berzama danas plaća i više od 70“, navodi Jakovljević za RTS.

Jakovljević objašnjava da isti razlozi važe i za tehniku i građevinski materijal – tokom pandemije nije bilo prozivodnje i njihove zalihe su se istrošile.

„Izlaskom iz pandemije, prozivođači ne mogu u kratkom roku da zadovolje tražnju i taj efekat će takođe biti privremen“, dodaje Jakovljević.

Kaže da je inflacija je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

„Projekcije govore da će se kretati na oko tri odsto, plus-minus 1,5 odsto. U narednim mesecima se očekuje da će biti na sličnom nivou do početka sledeće godine kada bi trebalo da počne postepeni pad“.

Ukazući da Srbija ima nižu inflaciju u maju i junu od zemalja u okruženju, Jakovljević kaže da kada se iscrpe efekti pandemije, u drugom delu naredne godine može se očekujemo da se ona vrati na nivo od dva odsto.

Na pitanje kako NBS može da utiče na inflaciju, Jakovljević napominje da centralna banka na rapolaganju ima referentnu kamatnu stopu kao i druge instrumente kojim se može uticati na likvidnost.

Podseća da je NBS već svođenjem referentne kamatne stope na jedan odsto prošle godine smanjila efekte pandemije, a podstaknuto je i povećanje kreditinih aktivnosti poslovnih banaka.

Jakovljević naglašava da i najveće centralne banke, FED i Evropska centrlana banka kažu da su efekti pademije privremeni.

„Još neko vreme se mogu očekivati niske kamatne stope, a njihov rast se očekuje najranije za dve godine“, navodi Jakovljević.

Prema njegovim rečima, potrošnja je važan faktor koji doprinosi rastu BDP-a, a da su državni paketi pomoći doprineli da se očuvaju radna mesta, smanje efekti panedemije, očuva poverenje potrošača i proizvodni kapaciteti.

„Važno je da potrošnja raste sporije od BDP-a, jer se time smanjuje njen udeo u bruto domaćem proizvodu, a otvara se prostor za nove investicije i rast izvoza“, zaključuje Jakovljević.