Razlog je to što ekstremne vremenske prilike, sve veća potražnja za energijom i stroga ograničenja upotrebe uglja zadaju trostruki udarac nacionalnoj elektroenergetskoj mreži. To je problem koji bi mogao trajati mesecima, opterećujući ekonomski oporavak zemlje i globalnu trgovinu.
Desetak kineskih provincija navelo je da se poslednjih nedelja suočava s nestankom električne energije, uključujući neke od najvažnijih pokretača zemlje za ekonomski rast.
Pokrajina Guangdong, proizvodni centar odgovoran za 1,7 biliona američkih dolara, ili više od 10 odsto godišnje kineske ekonomske proizvodnje i veći udeo u spoljnoj trgovini, racionalizuje potrošnju energije već više od mesec dana. Ograničenja su primorala kompanije širom provincije da se zatvore na nekoliko dana u sedmici. Neke lokalne vlasti upozoravaju da bi racionalizacija mogla potrajati do kraja godine, prenosi Klix.
Nije reč samo o Guangdongu. Najmanje devet provincija reklo je da se bave sličnim pitanjima, uključujući Junan, Guangsi i proizvodno središte Džeđang, prisiljavajući regionalne vlasti da objave ukidanje električne energije na području Kine veličine Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Japana zajedno. Kriza električne energije čak je doprinela usporavanju rasta fabričkih aktivnosti u Kini u junu, priznao je državni zavod za statistiku, piše Klix.ba.
Najveće nestašice od 2011.
Ovo je najgora nestašica energije u Kini od 2011. godine, kada su suša i rastuće cene uglja primorale 17 provincija ili regija da obuzdaju upotrebu električne energije. Elektrane nerado proizvode puno električne energije kad je ugalj koji sagoreva skup: Peking kontroliše troškove električne energije pa proizvođači ne mogu tek tako podići cene.
Postpandemijski bum robe i vremenske prilike ponovo prisiljavaju elektrane na ugalj da suzbiju proizvodnju, a istovremeno ometaju hidroelektriku. Ključna razlika tu je da se Kina bori i s tim kako ispuniti napore predsednika Si Đinpinga da do 2060. godine postigne ugljenično neutralnu Kinu. Taj ambiciozni cilj za najvećeg svetskog potrošača uglja doveo je do toga da rudnici uglja u zemlji proizvode manje, što je rezultovalo višim cenama, prema Jao Pei, glavnom strategu kineske brokerske kuće Sučau sekjuritiz.
Nestašica bi mogla doneti jedan ili dva udarca koji bi mogli srušiti krhki oporavak Kine, dok bi istovremeno stvorila dodatne probleme da globalne lance snabdeju koji se već teško nose sa situacijom.
Proizvođači ne mogu tek tako podići cene
Ovo je najgora nestašica energije u Kini od 2011. godine, kada su suša i rastuće cene uglja primorale 17 provincija ili regija da obuzdaju upotrebu električne energije. Elektrane nerado proizvode puno električne energije kad je ugalj koji sagoreva skup: Peking kontroliše troškove električne energije pa proizvođači ne mogu tek tako podići cene.
Postpandemijski bum robe i vremenske prilike ponovo prisiljavaju elektrane na ugalj da suzbiju proizvodnju, a istovremeno ometaju hidroelektriku. Ključna razlika tu je da se Kina bori i s tim kako ispuniti napore predsednika Si Đinpinga da do 2060. godine postigne ugljenično neutralnu Kinu. Taj ambiciozni cilj za najvećeg svetskog potrošača uglja doveo je do toga da rudnici uglja u zemlji proizvode manje, što je rezultovalo višim cenama, prema Jao Pei, glavnom strategu kineske brokerske kuće Sučau sekjuritiz.
Nestašica bi mogla doneti jedan ili dva udarca koji bi mogli srušiti krhki oporavak Kine, dok bi istovremeno stvorila dodatne probleme da globalne lance snabdeju koji se već teško nose sa situacijom.
Čengde nju matirijal sa sedištem u Guangdongu, jedan od najvećih proizvođača nehrđajućeg čelika u zemlji, rekao je klijentima krajem prošlog meseca da će obustaviti rad dva dana u nedelji sve dok snaga više ne bude trebalo da bude racionalizovana. Kompanija očekuje da će se obim proizvodnje smanjiti za 20 odsto ili čak 10.000 tona čelika mesečno, piše Klix.ba.
Iznajmljuju skupe dizel generatore kako bi nastavile da posluju
„Kompanije nisu srećne zbog toga“, rekao je Klaus Zenkel, predsedavajući Privredne komore Evropske unije u Južnoj Kini. Navodi da bi čak 80 kompanija članica komore moglo biti pogođeno vladinim naredbama da obustavi rad na nekoliko dana u sedmici, dodajući da su i domaći proizvođači bili prisiljeni da zaustave proizvodnju. Neke kompanije, kako je kazao, čak su počele iznajmljivati skupe dizel generatore kako bi nastavile da posluju.
Racionalizacija snage u ključnoj provinciji za proizvodnju metala Junan čak je prouzrokovala pad u ponudi nekih vrsta metala, uključujući aluminijum i kalaj, prema vladinim podacima i nezavisnim istraživanjima.
„Nedostatak električne energije može dodati kašnjenja u otpremi koja se mogu osetiti širom sveta“, rekao je Hening Glojstajn, direktor za energiju, klimu i resurse u Jurejža grup (Eurasia Group).
Zaostaci u otpremi mogli bi potrajati mesecima i dovesti do nestašice tokom sezone prazničnih kupovina. To ostavlja malo prostora za bilo kakve dodatne probleme, poput nestašice struje.
„Nestašica električne energije može dovesti do preuređivanja radnog rasporeda za lokalne proizvođače, što dovodi u pitanje pravovremenost isporuke, a samim tim i ostatka snabdevanja lanaca“, rekla je Lara Dong, viša direktorka za električnu energiju i obnovljive izvore energije u Velikoj Kini u IHS Markit.
Više problema – od tražnje do vremena
Stručnjaci pripisuju obim nestanka struje mnoštvu problema, od velike potražnje za energijom do ekstremnih vremenskih prilika.
„Plan ekonomskog oporavka u Pekingu, koji je vođen infrastrukturom, vrlo je ugljeničan“, kaže Lauri Milivirta, vodeći analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.
U prvih pet meseci ove godine, potrošnja električne energije u Južnoj Kini premašila je nivo pre pandemije, za 21 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine, prema kineskom Južnom elektroenergetskom sistemu, velikom državnom mrežnom operateru.
Ugalj je još uvek uključen u proizvodnju oko 60 odsto snage zemlje. No, vlada je oprezna kada bi se ta brojka povećala, pa pokušava da smanji potrošnju ugljena dok pokušava da postigne svoj cilj, da postane ugljično neutralna do 2060. godine.
Ograničenja u upotrebi uglja, međutim, poklapalaju se sa žeđi za energijom izazvanom ekonomskim podmlađivanjem, zajedno s ekstremnim vremenskim prilikama. To uzrokuje rastuću napetost između potražnje i ponude.
Izuzetno vruće vreme u nekim je područjima dovelo do povećanja potražnje za električnom energijom, jer ljudi koriste više klima uređaja i hladnjaka.
U međuvremenu, postoji veliko opterećenje u proizvodnji energije. Obnovljivi izvori energije, poput hidroenergije, ometali su sušu. Naprimer, glavno hidroenergetsko čvorište provincije Junan ima problema sa zadržavanjem vode koja joj je potrebna u rezervoarima, kaže Milivirta.
Nestašica električne energije verovatno će se nastaviti barem sledećih nekoliko meseci, jer potražnja ostaje velika u vrućim letnjim mesecima, piše Klix.ba.
Izvor: Blic
Fot: Pixabay