Da li je dovoljno da na nekom proizvodu postoji oznaka ECO, 100% NATURAL ili 100 % BIO, da bismo bili sigurni da ćemo njegovom kupovinom učiniti nešto dobro za sebe i planetu? Koliko smo osvešćeni kao potrošači i da li treba više da razmišljamo o tome šta kupujemo?
Odgovor na ova pitanja nudi Energetski portal koji prenosi tvrdnje ekoloških aktivista da kada je reč o “zelenoj ekonomiji” nije sve tako kako izgleda i da svi mi kao pojedinci itekako imamo prava, prostor i obavezu da utičemo na tržište i kontrolišemo velike igrače.
Proizvodnja radi profita umesto radi zadovoljavanja potreba
Danas gotovo da nema velike kompanije kojoj na vrhu liste prioriteta nije očuvanje planete i koja ne odvaja deo svoje zarade za ozelenjavanje proizvodnje. Ipak, ekološki aktivisti misle da to nije dovoljno.
Milja Vuković, osnivačica Facebook grupe “Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia”, jedna je od onih koji na velike korporacije gledaju kritički, ali se trudi da razume njihovo mesto u celini, svesna da u ovom istorijskom trenutku one imaju veliku odgovornost i da je vrlo važno da ubrzano počnu da menjaju svoje pristupe. A kao posvećena ekološka aktivistkinja, koja duboko veruje u građansku incijativu, ističe da je na nama građanima i zakonodavstvu da to zahtevamo, podržimo i pratimo. Za nju je ključni problem u tome što smo, bez obzira na sve zelene strategije, suštinski i dalje zaglavljeni u potrošačkom društvu koje nas je i dovelo do globalnog kolapsa.
„Kapitalistički konzumeristički pristup, koji velike korporacije predstavljaju, počiva na ideologiji konstantnog rasta. Takav pristup je neodrživ. Nije nikakvo rešenje da pređemo na zelenu ekonomiju ili regenerativnu poljoprivredu ako i dalje zadržavamo ideologiju konstantnog rasta. Jer, šta je, u stvari, zaista to što raste? Da li raste socijalna pravda, da li rastu ulaganja u obrazovanje i umetnost, da li imamo zdraviju životnu sredinu, da li su ljudi zdraviji i srećniji? Šta je to što u našim, savremenim društvima raste? Raste količina otpada, koji galopirajućim tempom uništava planetu, i raste profit, jer je ceo naš ljudski potencijal sveden na to da budemo potrošači”, kaže Milja Vuković i navodi slikovit primer: trenutno u svetu proizvodimo 120 odsto hrane potrebne da se ishrani stanovništvo planete, dok istovremeno bacamo istorijski nezapamćen procenat hrane – od 30 do 40 odsto. Drugim rečima, proizvodimo da bi bio ostvaren zacrtan profit kompanija, a ne da bi se ljudi nahranili.
Kako kompanije mogu da doprinesu očuvanju planete
Naravno, važna je i zelena strategija, da proizvodnja bude što više ekološka, da se čuva životna sredina, vodi računa o otpadu, više koristi čista energija, da ambalaža bude ekološka… Mnoge velike korporacije već su se preorijentisale na ovakve ciljeve, između ostalih i Nestlé koja je 2018. godine u svojoj proizvodnji koristila 34,5 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.
„Kada je reč o Srbiji, sa EPS-om smo početkom 2019. godine potpisali ugovor o kupovini 100 odsto zelene energije iz hidroelektrana. Na taj način smo ovaj cilj lokalno već postigli”, ističe Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i dodaje da je njihova fabrika u Surčinu 2019. godine postala prva u Srbiji koja je postigla ambiciozni Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada iz fabrike ne završava na deponijama, već se reciklira ili koristi u druge svrhe, dok se ostaci hrane koriste za proizvodnju organskog đubriva.
„Naravno, ne zaustavljamo se tu, već nastavljamo da smanjujemo potrošnju energije u fabrici i da menjamo pakovanja naših proizvoda, uvodeći reciklabilne materijale. Pitanje plastičnog otpada koji se ne reciklira i tako završava u našoj okolini, takođe je jedan od najvažnijih izazova sa kojima se svet suočava. Zato se Nestlé obavezao da će do 2025. godine 10 odsto ambalaže proizvedene u kompaniji biti reciklabilno i da će u istom periodu smanjiti upotrebu devičanske plastike za jednu trećinu. Dosadašnjim ulaganjima, uspeli smo da 87 odsto naše ukupne ambalaže i 66 odsto plastične ambalaže učinimo reciklabilnim. Na ovom našem zelenom putu, nastavljamo da investiramo u nove tehnologije i temeljne promene naših proizvoda i poslovanja širom sveta”, kaže ona.
Šta obični građani mogu da urade
Iako je ovakav korporativni pristup nešto za šta se aktivno zalaže, Milja Vuković napominje da je neophodno da kao potrošači i građani ispratimo sve ove procese i da, ako smo ekološki osvešćeni, kupujemo sa kritičkom distancom.
„Kao upućeni kupci možemo da podržimo one proizvode koji imaju ekodizajn ambalaže, a to su goli proizvodi. To znači da su bez ambalaže, ili da je ambalaža napravljena od reciklabilnih materijala, materijala iz obnovljivih izvora… Potrebno je da znamo i pratimo u kolikom procentu se taj konkretni materijal u našoj zemlji zaista i prikuplja i reciklira, u suprotnom, on opet samo završava na deponiji, bez obzira na teoretsku mogućnost njegove reciklaže”, kaže ona i dodaje da se to isto odnosi i na upotrebu zelene energije, tačnije, da kao građani treba da zahtevamo transparentnost procesa proizvodnje i prodaje ove energije.
Jovana Canić
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.
Foto: Pixabay