Bojan Stanić iz Privredne komore rekao je za RTS da je inflacija opšti porast cena i da sve poskupljuje, naročito električna energija, prirodni gas, nafta. Međutim, kako je naveo pojedini analitičari smatraju da je ova inflacija cena oporavak od pandemije, odnosno, velika tražnja je posledica oporavka, a to dovodi do poskupljenja.
Posledice pandemije vide se na svakom koraku. Prema podacima PKS, u Srbiji je pre pandemije bilo skoro 130.000 aktivnih prirednih društava. Sledeće pandemijske nešto malo više. Do oktobra ove godine skoro 2.700 više. Broj novoosnovanih je sličan sve tri godine. Oko 10.000 novih, svake godine. Ugašenih pre pandemije nije bilo, a ove godine ih je manje nego 2020. Situacija u Beogradu je slična.
Kada je reč o preduzetnicima u Beogradu, 2019. pre pandemije ugašeno je oko 4.700 preduzeća, a osnovano više od 10.000. U Beogradu 2020. bilo je nešto više ugašenih – 5.000. Osnovano je 3.000 manje nego 2019, oko 80000 preduzeća.
Ove godine ugašeno je još skoro 4.000 preduzeća, a osnovano skoro 6.500.
Stanić je za RTS rekao da određene kompanije imaju svoj životni vek i da su u pitanju poslovni ciklusi. Napomenuo je da je i u 2019. godine, prepandemijskoj godini, bilo ugašenih kompanija, ali je bilo više novootvorenih, što se videlo i u 2020, kao i u 2021. godini, bilo je više novoosnavanih kompanija.
– Imate veliki broj kompanija koje shvate da ne mogu da nastave sa poslovanjem, pa se ugase. Zatim, kompanije koje se zasnivaju na pojedincima, čovek kada stekne određeni broj godina jednostavno odluči da prekine poslovanje – naveo je Stanić.
Kako je naglasio, iako smo imali pad privredne aktivnosti za jedan procenat, što je veoma malo u odnosu na okruženje, na kraju 2020. je bilo više aktivnih preduzeća nego na početku.
– Ljudi se odlučuju da svoju ideju realizuju bez obzira kakvo je okruženje. Privreda Srbije se prilagodila pandemiji i nije bilo većih problema. Ovo sada što dolazi inflatorni pritisci, poskupljenje električne energije, za mnoge privrednike je veći problem nego pandemija. Pandemija je bila problem samo u prvom talasu – istakao je.
Međutim, kako je rekao, uslužne delatnosti su imale probleme.
– Kontinuirano su nastavile da rastu informacione tehnologije i prerađivačka industrija. Problem je nastao u turizmu, hotelijerstvu, kompanijama koje se bave organizacijom određenih događaja, dok su kompanije za dostavu procvetale – kaže Stanić.
Ističe da su se neke kompanije na početku pandemije preorijentisale, pa se brzo vratile osnovnim delatnostima.
Iako su na nacionalnom nivou velike brojke novozaraženih, ipak odsustvo radnika, kako napominje nije bitno uticalo na kompanije.
– Kovid odsutnih radnika u kompanijama je oko tri procenata, što nije tako veliki teret za firme kako je bilo 2020. godine, U decembru 2020 je bilo šest procenata odsutnih radnika – naveo je.
Govoreći o poskupljenjima, rekao je da je MMF objavio da će se 2022 smanjiti inflatorni pritisci.
– Videli smo podatke NBS za septembar da je godišnja inflacija 5,7%, što je iznad ciljanog, i što je značajna inflacija. Poželjna inflacija je dva procenta, a preko pet je već visoka inflacija – kaže Stanić.
Očekuje da se to stabilizuje iz prelaza iz prvi u drugi kvartal naredne godine.
– Sve poskupljuje. Inflacija je opšti porast cena. Naročito električna energija, prirodni gas, cena nafte. To znači da već sve poskupljuje“ -rekao je Stanić.
Naveo je da pojedini analitičari kažu da je ova inflacija cena oporavak od pandemije, odnosno, velika tražnja je posledica oporavka.
Kada je reč o eventualnom „britanskom scenariju“, kaže da je to bio logistički problem i da se u Srbiji ne očekuje tako nešto.
Izvor: Ekapija/RTS
Foto: Pixabay