Najvažniji rezultati privrede u ovoj godini su relativno snažan oporavak privredne aktivnosti koji će rezultirati u stopi rasta BDP od sedam odsto, ali i snažno ubrzanje inflacije, koja će u decembru u odnosu na isti mesec prošle godine dostići osam odsto, što je najviše u poslednjih osam godina, izjavio je danas ekonomista Milojko Arsić.
Arsić, koji je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora, rekao je na prezentaciji najnovijeg izdanja tog časopisa da rast BDP od sedam odsto znači da će Srbija biti među 5-6 najuspešnijih zemalja Evrope, ali i upozorio da se u 2022. godinu ulazi sa velikim rizicima, poput inflacije i energetske krize, potencijalnog rasta kamatnih stopa ali i problema u javnim preduzećima poput EPS ili Srbijagas.
Kada je reč o uticaju inflacije na zarade, upozorio je da je njen rast doveo do smanjenja vrednosti realnih zarada, i da su one od aprila do oktobra izgubile 3,7 odsto vrednosti.
U narednoj godini očekuje se rast BDP od oko 4,5 odsto, inflacija od 5-6 odsto, rast zaposlenosti od dva do tri odsto, realnih zarada od dva odsto, kao i rast spoljnih deficita, javnog i spoljnog duga“, rekao je Arsić i dodao da Srbiju očekuje još jedna „neizvesna godina“.
„Rezultati privrede Srbije u 2022. zavisiće od toga kakva će se ekonomska politika voditi u našoj zemlji i svetu, ali i kako će se rešiti postojeći geopolitički ‘nesporazumi’ koji za posledicu imaju rast cene energenata“, ocenio je Arsić.
U tom kontekstu, procene Vlade Srbije ali i Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije da će BDP Srbije u 2022. rasti oko 4,5 odsto su „razumne i utemeljene“, ali je moguće i da se značajno odstupi od te stope rasta.
Rizici
„Rizici koji bi do toga mogli da dovedu jesu ako cene energenata ostanu visoke u većem delu godine, kao i ako već visoka inflacija nastavi da obezvređuje plate, penzije i državne prihode – ako se inflacija ne obori reativno brzo, taj efekat će biti snažniji“, upozorio je Arsić.
Mera za smanjenje inflacije koja je na raspolaganju centralnim bankama, pa i NBS, jeste povećanje kamatnih stopa, podseća Arsić.
„To bi smanjilo inflaciju ali i povećalo troškove privrede i smanjilo investicije, što bi opet negativno uticalo na oporavak privrede“, kaže Arsić.
Upozorio je na probleme s kojima se suočavaju javna i preduzeća u državnom vlasništvu.
„Elektroprivreda Srbije ima problema s proizvodnjom struje, u Telekomu Srbija se beleži relativno visok rast dugova, pitanje je kako će energetska kriza uticati na Srbijagas, Er Srbija godinama dobija razne vrste pomoći – dakle, zbirno posmatrano, problemi u tim preduzećima mogu negativno da utiču na javne finansije, a time i na oporavak privrede Srbije“, zaključio je Arsić.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay