Cene nekretnina u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi u protekle dve godine su porasle za 20 do 30 odsto, ali će u narednih pet godina stagnirati, rečeno je na Balkans Property Forumu 2021 koji je održan u organizaciji Properti Foruma i Kraljevskog instituta ovlašćenih procenitelja Srbije (RICS).
„Većina stanova, čak 80 odsto, se kupuje gotovinom, tako da će cenu sigurno diktirati inflacija, porast cene gradnje, građevinskog materijala i nedostatak radne snage na gradilištima. Osim toga Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde prođe infrastruktura odmah dolazi i do rasta cena nekretnine. Sa druge strane potražnja za kućama van gradova u vreme vanrednog stanja je bila popularna, ali je ta potražnja opala, pa te cene nisu toliko skočile kao što se to desilo na mnogo razvijenijim, zapadnim tržištima, gde ljudi traže ne samo kuću, već i kancelariju“, rekla je tim povodom predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, Danijela Ilić.
Rad od kuće nije potisnuo tražnju za komercijalnim nekretninama
Prema rečima Uroša Grujića, direktora investicija u kompaniji CBRE, ne očekuje se značajan pad, niti rast cena nekretnina. „Sada su na nekom nivou koji će ostati u narednih 3 do 5 godina“, objašnjava Grujić i ističe da su komercijalne nekretnine – rente za poslovni, maloprodajni prostor ili logističke centre ostale na prepandemijskom nivou.
„Ljudi u Srbiji vole da rade iz kancelarije. Projekti koji su napravljeni pre ili u toku pandemije se popunjavaju, a renta je ostala na istom novou. Mi ćemo kao region morati da se adaptiramo na taj kombinovani rad iz kancelarije i od kuće, ali to neće biti tako veliki impakt za investitore kod nas, kao što je to slučaj u Evropi“, objašnjava Grujić i napominje da inflaciju kao mogući izvor uticaja na sektor nekretnina moramo da pratimo, jer može imati veliki uticaj globalno i da veruje da je „inflacija sada oko 7 odsto, ali da je to dugoočekivano, jer smo petnaestak godina bili na 1-2 odsto, što nije realno stanje u ekonomiji“, rekao je on.
Uticaj klimatskih promena na tržište nekretnina
Forum je posebnu pažnju posvetio uticaju klimatskih promenama na tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2022. godine i izazovima koje donosi sprovođene Zelene agende EU.
Prema rečima Diane Urge-Vorsatz, jednog od autora nedavno objavljenog izveštaja UN o klimatskim promenama, ljudi u sektoru nekretnina treba da vide kao šansu obaveze koje treba da ispune kako bi se eliminisale emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, jer blagovremeno sprovođenje ovih promena može ih staviti u bolju tržišnu poziciju.
„Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći topliji i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Ubrzano kretanje ka neto nultim emisijama ugljenika takođe predstavlja pretnje i mogućnosti. Prvo, prirodni gas kao izvor grejanja ili kuvanja će verovatno biti značajno smanjen u naredne dve decenije, što znači da će nekretnine koje se ne oslanjaju na prirodni gas imati prednost u pogledu troškova/konkurentnosti. Drugo, zgrade sa nultom neto energijom će uskoro postati veoma privlačne za sve više klimatske kupce i zakupce, i kompanije koje teže da dostignu neto nultu emisiju uskoro će snažno favorizovati nekretnine u kojima je njihov energetski i operativni uticaj na emisiju blizu nule”, rekla je ona i dodala da će opasti popularnost potpuno zastakljenih kancelarijskih tornjeva, ali i fokusiranja na beton i čelik kao primarnih materijala za konstrukciju i nameštaja na bazi plastike. Umesto njih, tržište, ali i zakonodavci, će favorizovati prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj.
No, Danijela Ilić je ocenila da tržište nekretnina Srbije ne može u velikoj meri da stigne zahteve koji su postavljeni Zelenom agendom Evropske unije, jer su u EU tržišta mnogo razvijena, a investitori imaju ozbiljne portfolije sa nekretninama koje su „pametne“ i „zelene“.
Foto: Pixabay