„Ako želite danas da birate između potpuno regularnog procesa javne nabavke ili sačuvati ljudske živote, mi smo izabrali da sačuvamo ljudske živote.“ To je izjavila premijerka Srbije, Ana Brnabić, 15. aprila 2020. godine, kada je epidemija korona virusa (shvatićemo kasnije) tek uzimala zalet u našoj zemlji. Brnabić je tada izjavila i da će posle vanrednog stanja izaći i građnima položiti račune o broju kupljenih respiratora i sredstvima koja su za te namene potrošena. Vanredno stanje ukinuto je 6. maja 2020, a građani Srbije još nisu videli ovaj izveštaj.
Dilema koju je premijerka iznela zapravo se svodi na izbor između poštovanja zakona (tj. vladavine prava) i zaštite javnog zdravlja (tj. čuvanja ljudskih života). Suočen sa takvim izborom, teško da bi se bilo koji razuman pojedinac zapravo odlučio za prvu opciju. Međutim, ova dilema je lažna i veštački nametnuta od strane nosilaca javne vlasti (i to ne samo u našoj zemlji). Građani moraju da imaju i vladavinu prava i mogućnost da zaštite svoje živote, čak i u vremenu poput ove epidemije jer ni jedna kriza ne sme da bude opravdanje da se suspenduje vladavina prava. Neka prava se svakako mogu, kada je to srazmerno i neophodno, ograničiti. Ali to ne znači da treba od njih da odustanemo.
To je potvrdilo i istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe organizacije Partneri Srbija, u okviru projekta „Javne tajne o javnom zdravlju“ podržanog od strane Balkan Trust for Democracy, sprovela agencija Demostat. Istraživanje, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1500 punoletnih građana od kraja septembra do sredine oktobra 2021, imalo je za cilj da utvrdi da li je, i u kojoj meri, građanima bitno da javne nabavke medicinske opreme tokom epidemije budu transparentne. Naša pretpostavka je bila da će građani, pod sada već dve godine dugom pretnjom i brigom za svoje zdravlje, izabrati da im informacija poput cene nabavke medicinske opreme, zapravo nije od značaja. Nismo bili u pravu.
Na primer, skoro svaki drugi ispitanik (njih 47.7%) izjavio je da su informacije o cenama tj. javnim nabavkama medicinske i druge opreme izuzetno bitne, a približno svaki deseti ispitanik (9.8%) izneo je stav da nisu bitne. Oko trećina ispitanika (36.8%) je stava da su informacije o cenama delimično bitne.
Svaki treći ispitanik (31.2% od ukupnog broja) saopštio je da nije bilo dovoljno objavljenih informacija o troškovima nabavke medicinske i druge opreme u vreme epidemije korona virusa, svaki približno četvrti ispitanik (23.4%) izneo je mišljenje da su informacije bile delimično objavljivane, dok je približno svaki peti (22.5%) stava da uglavnom nije bilo dovoljno informacija. Pozitivan stav da je bilo dovoljno informacija ima 16.4% ispitanika, a da ih nije bilo (u potpunosti ili delimično) smatra više od pola ispitanika (53.7%). Gotovo 40% ispitanika smatra da je bilo (u potpunosti ili delimično) dovoljno objavljenih informacija.
Dalje, 45% ispitanika je mišljenja da netrasparentnost u javnim nabavkama ukazuje na korupciju u procesima nabavki, a jedna trećina ispitanika (31%) delimično tako misli. Svaki osmi ispitanik ili 12.8% ne misli da netrasparentnost u javnim nabavkama ukazuje na korupciju.
Sa druge strane, skoro svaki četvrti građanin (23.7%) potpuno je zadovoljan načinom na koji je Republika Srbija reagovala na krizu izazvanu epidemijom korona virusa, a nešto više od jedne trećine (35.5%) delimično je zadovoljno. Dve petine ispitanika (39.6%) nije zadovoljno načinom na koji je Republika Srbija reagovala na krizu izazvanu epidemijom, a 1.2% ispitanika nije dalo odgovor.
Moguće je da bi rezultati istraživanja bili potpuno drugačiji da je ono rađeno godinu dana ranije – što je veća strepnja za zdravlje i život, to nam vrednosti poput transparentnosti manje znače. Transparentan rad organa vlasti jača poverenje građana u sistem, ali i međusobno poverenje između građana i vlasti. Konačno, transparentnost je jedan od ključnih elemenata u prevenciji korupcije u jednom društvu.
Zato, imajući u vidu nezavidan nivo korupcije u Srbiji (prema Indeksu percepcije korupcije 2020, Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok), činjenica da informacije o javnim nabavkama tokom epidemije (još uvek) nisu transparentne treba dodatno da nas zabrine. Ono što je zadatak medija, civilnog društva, istraživača, ali pre svega nadležnih organa za borbu protiv korupcije, je da ne dozvole da vanredno stanje vladavine prava u našoj zemlji postane trajno.