Globalni sajber kriminal značajno je porastao od početka pandemije sa godišnjim troškovima koji će dostići 10,5 biliona dolara do 2025. godine. Taktike su sofisticiranije, a poruke personalizovane i prilagođene pojedincu. Međutim, zbog sistemskih napora platne industrije, broj realizovanih pokušaja zloupotrebe ostaje na istorijskom minimumu.
Tokom poslednjih pet godina Visa je uložila devet milijardi dolara u tehnološka rešenja koja pomažu u analizi prosečnih 500 podataka po milisekundi da bi se uočila prevara. Kao rezultat toga, Visa je svojim klijentima uštedela 3,3 milijarde dolara u zabeleženih 5,1 miliona lažnih transakcija, zahvaljujući korišćenju tehnologija, kao što su tokenizacija i EMV, koje omogućavaju zaštitu čak i u najgorim slučajevima.
„Stope zloupotreba u regionu centralne i istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike su najniže u poređenju sa drugim delovima sveta, što je rezultat zajedničkih napora celokupne finansijske industrije. Koeficijent prevara je u martu ove godine opao za osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, tako da možemo reći da je onlajn kupovina danas bezbednija nego ikada ranije“, istakao je Hektor Rodrigez, potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.
Ekspert kompanije Visa je istakao da potrošači koji se sve više okreću onlajn kupovini u produženoj kovid eri nisu svesni pretnji i činjenice da mogu biti u opasnosti. Socijalni inženjering je postao napredniji, a 97 odsto potrošača nije u stanju da prepozna dobro skrojene mejlove za krađu identiteta.
„Svedoci smo eksplozije kompromitovanih logovanja i osetljivih podataka, ali više od polovine ljudi ipak koristi istu lozinku za više naloga, iako je jedna od najvažnijih bezbednosnih preporuka upravo to da ne koriste iste šifre. Informisanje, edukacija i podizanje svesti o sprečavanju sajber napada je od velikog značaja za Visu“, istakao je Rodrigez.
Veliki procvat e-trgovine širom CEMEA regiona
Digitalni prostor postaje nova normalnost. Za skoro sedam od deset potrošača pandemija je trajno promenila način na koji plaćaju, dok je shodno tome 82 odsto malih i srednjih preduzeća prihvatilo nove tehnologije, kako bi se prilagodilo promenama u ponašanju, podaci su Visa Back to Business studije.
„Od početka pandemije neke kompanije su potpuno prestale da primaju gotovinu, a istovremeno je došlo do naglog umnožavanja „super aplikacija“ koje nude nove i brže opcije plaćanja. Kada pogledamo globalnu sliku, čak i u regionu CEMEA, možemo podeliti preduzeća na ona koja nisu ili su jedva preživela ovu promenu i ona koja su uspešno počela da je koriste kao osnovu za svoje poslovanje“, rekao je Nil Kaldvel, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za CEMEA region.
Kaldvel je istakao da kompanija, pored bezbednosnih izazova, mora voditi računa i o promenjenim stavovima i navikama potrošača.
„Raznolika i pojačana očekivanja od kupovine dovela su do toga da je 81 odsto potrošača spremno da plati više za pozitivno, beskontaktno iskustvo plaćanja. Jedan od tri potrošača koji dođe do terminala za plaćanje ne želi da potroši više od 30 sekundi na tu proceduru, a ako potraje duže, odustaje. Sve veći broj njih traži neki vid biometrijske autentifikacije, tako da verujem da bi bezbednosne procedure morale biti u balansu sa iskustvom plaćanja korisnika“, zaključio je Kaldvel.
Visa je organizovala virtuelni događaj za novinare iz CEMEA regiona, koji obuhvata tržište od oko 90 zemalja – centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Rukovodioci kompanije Visa predstavili su svoje viđenje ključnih oblasti bezbednosti platnog sistema, najznačajnijih ulaganja i ukazali na mogućnosti za sprečavanje rizika od sajber napada.