Prošle godine je u centar pažnje dospela filmska prevara u kojoj su kol centri iz Beograda varali ljude širom sveta tako što su im uzimali ogromne količine novca kako bi načelno isti ulagali na berze širom sveta i uvećavali im ulog. Tokom istrage utvrđeno je da je međunarodna prevara bila teška čak 200 miliona evra. I dok su mnogi mislili da se na ovaj način i okončao ovakav sajberski kriminal u našoj zemlji, istina je potpuno drugačija.
Kako saznaje „Blic Biznis“, prevare ove vrste, gde se ljudima nudi nepostojeća usluga savetovanja za ulaganje po svetskim berzama, i dalje su više nego aktuelne, a kako nam je ispričao jedan bivši zaposleni u jednoj beogradskoj „firmi“ koja se bavila ovom vrstom prevara, one se kriju iza paravana marketinških agencija. Svoje „klijente“ hvataju kako širom Evrope, tako i u Južnoj Africi.
Čitava stvar funkcioniše tako što se preko „lažnih“ veb stranica, išaranih ponudama o lakoj i brzoj zaradi, dobijaju podaci ljudi, koji se prethodno na tim sajtovima registruju, a zbog činjenice da su zainteresovani za ulaganje. Registrovane „investitore“ potom jedan tim ljudi zove i ubeđuje da treba da ulože u berzu preko njih, objašnjava nam sagovornik.
Nakon što bi „žrtvu“ ubedili u ulaganje, „klijent“ bi se prebacio drugom timu za zadržavanje koji ima zadatak da „vrti“ klijenta u začaranom krugu konstatnih doplata za takse trgovanja na berzi.
Kako smo dolazili do klijenata?
Kako nam priča sagovornik, način na koji dolaze do klijentele je u krajnju ruku inovativan.
– Firma ima mnogo sajtova, neke vezane za kriptovalute, neke za brendove luksuznih automobila (nazvane na primer bitkoinbogataši ili mercedesinvesticije). Ljudi se prijavljuju na te sajtove, ostave svoje podatke (između ostalog i broj telefona) i a onda te oni zovu, kaže naš sagovornik i dodaje da pola tih ljudi koje je on zvao nisu ni imali pojma da je reč o berzi, već da su na tim sajtovima videli samo obećanje za brze pare.
On navodi da su iz te kuće uglavnom zvali Evropu i Južnu Afriku.
– Zanimljivo je to što smo zvali ljude iz Italije, Francuske, Nemačke i to su uglavnom bili ljudi koji su tamo došli pre 5 godina. Ja stvarno ne znam, kako su oni njih targetirali preko tih sajtova, i gde su ti sajtovi izlazili, ali preko 90 odsto ljudi koje smo zvali su bili migranti iz Somalije, Alžira i sl. koji su pre 5-6 godina došli u Evropu, nastavlja on.
– Mi bismo im onda tražili početnu uplatu od 250 dolara i tada bi oni bili prebačeni u „tim za zadržavanje korisnika, kaže on.
Kako on kaže, nije bilo skirpte po kojoj se radi prodaja.
– Akcenat je bio da se klijent upozna, da mu se nađu bolne tačke kroz pitanja. Na primer, koji su im finansijski ciljevi i želje, koliko misle da će zaraditi i slično. Kada bi ih upoznali malo bolje, naše je bilo da im kažemo da ih nećemo učiniti milionerima, ali da mogu da zarade dovoljno, i da ga polako navodiš da uplati novac. Sva dalja pitanja koje su imali treba da rešavamo u letu, kaže on.
Tim za zadržavanje korisnika
– Za razliku od prethodnog posla u kom sam trebao da znam dosta o berzi, programu koji se koristi za trgovanje i sl. u ovoj firmi su se smejali takvom načinu rada i govorili da samo treba da znamo tehnike prodaje, da se dobro upoznamo sa klijentom, da ga navučemo, ističe on i dodaje da im je svima bilo zabranjeno da se predstavljaju pravim imenom i prezimenom, već da su dobijali pseudonime.
– Ja ne znam program koji su oni koristili, ne znam ništa o tome, najverovatnije ga nije ni bilo. Ono što znam je da su koristili program uz pomoć kog se novac direktno uplaćuje i transferuje na njihov račun. Mi smo klijentima pričali da će nakon što je prošla inicijalna uplata, nakon 2 sata neko njih kontaktirati, i tada bi klijenti bili prebačeni drugom timu, nastavlja on.
Ni jedna ovakva kuća, pa ni ova lažna ne može da preživi od samo 250 dolara mesečno. Mora da ga vrti, najverovatnije je tu fora da se uzimaju pare i skemuju.
Predstavljali smo se kao firma iz Londona
Kako nam objašnjava sagovornik, oni su se predstavljali kao da pripadaju većoj kompaniji koja se nalazi u Londonu.
– Ta kompanija ima svoju licencu za trgovanje na berzi i mi smo tu licencu slali ljudima. Razlika između te firme iz Londona i nas je jedno slovo. Kako ljudi većinom ne provaravaju te sitne detalje, naše predstavljanje je prolazilo. Na primer meni je samo jedan čovek dok sam tamo radio tražio licencu, kaže on.
Kako on kaže bilo je malih problema jer kada bi ljudi koje su zvali pogledali odakle ih zovu, često su to bile nasumične destinacije.
– Koristili smo internet dialing, i često se dešavalo da mušterije pitaju zašto kažemo da ih zovemo iz Londona, kada im je na telefonu pisalo da ih zovemo, lupam, iz Maroka, priča naš sagovornik i dodaje da im je od strane nadređenih u firmi objašnjeno da koriste internet dialing kako bi uštedeli na pozivima.
Taj server preko kog smo mi zvali bira najbolji i najjeftiniji način da te spoji sa korisnikom, kaže on i dodaje da su im menadžeri više puta spominjali da ne zovu preko proksija postoji mala šansa da dođu i da ih sve pohapse.
On je i rekao da je sama firma menjala ime do sada 3 puta, te da su mu više puta napomenuli da će da rade još mesec, dva i da „pale“.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay