Cene hrane u svetu u prethodnih godinu dana, prema indeksu cena hrane koji obračunava Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) povećane su za čak 28 odsto.
Poskupelo je skoro sve, a najviše žitarice, pšenica, kukuruz, ali i mleko, meso, ulje i šećer. Cene hrane, pored goriva, su i u Srbiji oterale inflaciju na 7,9 odsto (u decembru u odnosu na decembar 2020. godine), u Evropi samo iza Letonije i Estonije. U evrozoni međugodišnja inflacija u decembru dostigla je pet odsto što je najviše od kada postoji evro, poslednjih 20 godina. Međutim, ono što razlikuje EU, posebno zemlje evrozone i Srbije jeste različita potrošačka korpa, pa i efekat inflacije. Naime, u potrošačkoj korpi evrozone hrana i piće učestvuju sa 21,7 odsto, a u Srbiji 31,4 odsto. Kada se dodaju alkoholno piće i duvan, skoro 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode.
U Srbiji je znatno više poskupela hrana nego u evrozoni
S druge strane, hrana u Srbiji je prethodnih godinu dana znatno više poskupela nego u evrozoni. Dok je kod nas u decembru rast cena hrane iznosio 12,4 odsto u evrozoni svega 3,2 odsto, gde je rast cena sveže hrane bio 4,7 odsto, a procesirane hrane, alkohola i duvana 3,2 odsto. Dakle bezmalo tri puta je više poskupela hrana u Srbiji, u kojoj ona čini mnogo veći procenat potrošnje domaćinstava, nego u EU.
Prema podacima Zavoda za statistiku za decembar u odnosu na isti mesec prethodne godine najviše su poskupeli povrće za 22,4 odsto i ulje za 21 odsto. Nadprosečno poskupljenje imali su i meso 14,3 odsto i hleb i žitarice 11,2 odsto. I sve druge namirnice su poskupele u proseku između šest i deset odsto.
Ako i nismo imali visok standard, ranije se bar moglo jesti jeftinije nego u razvijenim evropskim zemljama, ali ta razlika su ubrzano smanjuje, mnogo brže nego što se smanjuje razlika u standardu.
Prema poslednjim podacima Eurostata, doduše za 2020. godinu cene hrane u Srbiji bile su oko 17 odsto niže od proseka EU, otprilike na nivou Mađarske i oko 20 odsto ispod cena u Nemačkoj. Prosečna potrošnja domaćinstava bila je na svega oko 58 osto potrošnje domaćinstva EU,a duplo manja od prosečnog nemačkog domaćinstva.
Cena hrane je posledica visokih cena na međunarodnom tržištu
Kolika je razlika bila u prošloj godini saznaćemo krajem ove, ali mi smo napravili malo poređenje cena u nekih namirnica u našim supermarketima sa sličnim prodavnicama u Nemačkoj i Mađarskoj.
Treba reći da je teško porediti cene, jer kako objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, čak i u radnjama istog lanca u jednoj zemlji se cene razlikuju.
„Mi smo odustali od pravljenja potrošačke korpe jer je teško naći neku prosečnu cenu i porediti ih, jer su tu akcije, različite cene između lanaca, pa čak i u okviru jednog trgovinskog lanca. Ono što nama deluje je da trgovci koriste globalno poskupljenje životnih namirnica da povećaju cene i tako nadoknade gubitke koje su imali u pandemiji. Nažalost mislim da kod nas još cene nisu posledica ponude i tražnje, jer kada pogledate cene nekih proizvoda ovde i u inostranstvu, ne bude vam dobro. A kamoli još da računamo i razlike u platama“, ocenjuje Papović.
Dakle, prema istraživanju koje smo uradili cene većine proizvoda su u Srbiji manje nego u Nemačkoj, ali ne mnogo, uz neke teško razumljive izuzetke kao što su brašno ili ulje koji su mnogo jeftiniji u Nemačkoj nego kod nas. S druge strane, cene u mađarskim supermarketima su mahom niže nego u našim (vidi tabelu).
Prosečna neto plata u Nemačkoj je oko 2.950 evra, u Mađarskoj 860 evra, a u Srbiji 588 evra.
Agroekonomista Vojislav Stanković manji rast cena hrane u EU nego u Srbiji mnogo većim subvencijama države proizvođačima hrane.
Situacija sa visokim cenama hrane mogla bi se nastaviti
„Pored toga tražnja u EU je stabilna, pa proizvođači imaju manje razloga za povećanje cena. Međutim, veliki deo našeg rasta cena hrane je posledica visokih cena na međunarodnom tržištu. Ovo pokazuje činjenica da smo u prošloj godini (za 11 meseci) smanjili fizički obim izvoza hrane za 8,5 odsto, a vrednost izvoza je povećana za 21 odsto. To pokazuje da su svetske cene mnogo više nego domaće i to se najviše odnosi na žitarice čiji se fizički obim izvoza znatno smanjio u odnosu na 2020. zbog suše, nego izvoz prerađene hrane“, objašnjava Stanković.
On upozorava i da bi se situacija sa visokim cenama hrane mogla i nastaviti jer sada farmeri nemaju dovoljno azotnog đubriva za prihranu pšenice, a njegova cena je skoro učetvorostručena u odnosu na prošlu godinu.
„Ako se visoka inflacija nastavi, biće značajno smanjena kupovna moć svih društvenih slojeva osim najbogatijih. U Srbiji hrana učestvuje sa 37 odsto u potrošnji, dok je u industrijskim zemljama to tri puta manje“, upozorava Stanković dodajući da će država morati da poradi na ozbiljnim socijalnim merama, umesto predizbornog deljenja para.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay