Evropska investiciona banka je u 2021. godini izdvojila 853 miliona evra za podršku Zapadnom Balkanu, a najveći deo tih sredstava (44%) otišao je za podršku malim i srednjim preduzećima, razvoj transporta (38%), unapređenje održivog vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda (7%) i nešto manje u druge „zelene“ ciljeve, razvoj inovacija, industrije isl.
Drugim rečima, prošle godine je EIB investirala 560 miliona evra u mala i srednja preduzeća, pomažući im da se oporave, prilagode i nastave da otvaraju nova radna mesta. Pored toga, uložila je gotovo 200 miliona evra u razvoj digitalizacije i 1,7 milijardi evra za brži oporavak regiona od Kovida-19.
Banka EU uvela je i nove finansijske instrumente i proizvode, kao što su namenske kreditne linije za klimatske projekte kako bi se ubrzala dekarbonizacija preduzeća u regionu uvođenjem energetski efikasnih praksi.
„EIB je od 2009. do 2021. ukupno za Zapani Balkan izdvojila 9,3 milijardi evra i kroz pomoć malim i srednjim preduzećima podržala očuvanje 900.000 radnih mesta“, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za medije Lilyana Pavlova, zamenica predsednika ove banke. Tu praksu ova institucija će nastaviti i u budućnosti, uverava ona, sa velikim fokusom na razvoj održivog načina poslovanja i života.
Podrška za Srbiju
Srbija će, prema njenim rečima, od EU kroz IPA program dobiti grant od osam miliona evra kao podršku u zelenoj transformaciji svoje ekonomije. Našoj zemlji je potrebna pomoć u održivom razvoju gotovo svih delatnosti čiji je rezultat veliko zagađenje, ali i u unapređenju legislativnih standarda kako bi oni bili u skladu sa pravilima koja važe u Uniji.
EIB će nastaviti da radi i na unapređenju uslova za oporavak od korona-krize u ovom regionu, ali i pojačati lokalno prisustvo, pa će tako pored kancelarija u Beogradu, Sarajevu i Tirani, otvoriti jednu i u Skoplju. Toj potrebi će poslužiti i formiranje EIB Global-a, novog ogranka EIB-a osnovanog da bi se ubrzalo finansiranje izvan Evropske unije.
Našoj privredi će podršku nastaviti da pruža i Evropski investicioni fond (EIF) koji je do sada ponajviše kroz saradnju sa bankama pomagao malim i srednjim preduzećima da jednostavnije i povoljnije dođu do sredstava za unapređenje svog poslovanja. Ova podrška se ogleda u jeftinim kreditima – banke koje sarađuju sa EIF-om su ovim privatnim preduzećima nudile fleksibilnije kreditne linije sa manje strogim zahtevima za kolateral. To će i ubuduće biti praksa, kaže Pavlova.
Ona je najavila i novu kreditnu liniju koja će biti namenjena podsticanju zapošljavanja ranjivih grupa na tržištu rada, kao što su žene, pripadnici određenih etničkih manjina isl.
Foto: Pixabay