Ako bi danas astronomi NASA-e otkrili da se Zemlji približava ogromni asteroid prečnika 10 kilometara i da će nas definitivno pogoditi i uništiti planetu i čovečanstvo, da li bi postojeće znanje i tehnologija uspeli da nas, nekako, odbrane?
U holivudskoj komediji „Don’t look up!“ astronomi koje glume Leonardo Dikaprio i Dženifer Lorens, upravo otkrivaju dolazak ovakve pretnje iz svemira. Oni putuju po Americi, gostuju u medijima i nagovaraju predsednicu SAD (koju glumi Meril Strip) da svi zajedno pokušaju da zaustave asteroid pre nego što udari u Zemlju. Čovečanstvo, međutim, nema želju ni strpljenje da ih sasluša i reaguje. Film koji je pre svega kritika društva, politike i medija i može se shvatiti i kao današnja reakcija sveta na klimatske promene, izazvao je burne reakcije i diskusije.
Nuklearno naoružanje: da, možda, ne
Sada stvarni istraživači objašnjavaju da li bi čovečanstvo tehnički uopšte moglo da se odbrani u slučaju takvog scenarija. Filip Lubin i Aleksandar Koen sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari veruju da bi Zemljani – ako bi, za razliku od onih u filmu odmah reagovali na pretnju iz svemira – možda i uspeli da se odbrane.
U radu „Don’t Forget To Look Up“ koji je objavljen na ArXiv-u, a o kome se vodi velika diskusija među naučnicima poslednjih dana američki istraživači analiziraju zamišljeni asteroid gustine 2,6g/cm3 koji bi udario u Zemlju pri brzini od oko 40 km/s. On bi, naime, oslobodio udarnu energiju ekvivalentnu eksploziji 300 teratona TNT, što je uporedivo sa energijom oslobođenom u KT događaju koji je pre oko 66 miliona godina pobio dinosauruse i veći deo živog sveta na Zemlji. Takav događaj predstavljao bi egzistencijalnu pretnju čovečanstvu.
Analizirajući razne opcije, istraživači zaključuju da se čovek ovakvom asteroidu može suprotstaviti samo nuklearnim oružjem. No, da li bi trenutni svetski arsenal od 13.082 bojeve glave koji je u posedu 9 nuklearnih sila bio dovoljan da totalno uništi, odnosno dezintegriše asteroid od 10 kilometara čiju su masu istraživači procenili na 1400 milijardi tona?
U ovoj podužoj analizi, za koju autori kažu da je veoma pojednostavljena, oni objašnjavaju da to nije moguće. Za totalno uništenje objekta ove veličine potrebna je razorna moć ekvivalentna eksploziji 320 gigatona TNT-a, što je čak oko 50 puta više od celokupnog svetskog arsenala nuklearnih oružja.
Nije sve tako crno
Oni se dalje pitaju, ako totalno uništenje nije moguće, da li možemo asteroid uz pomoć nuklearnih oružja bar razbiti na delove i onda primiti udarce više manjih tela? Atmosfera nas svakodnevno brani od takvih malih pretnji – autori podsećaju da tela koja dolaze iz svemira i imaju prečnik manji od 1 km, uz veće ili manje posledice, u dobroj meri sagore u atmosferi Zemlje.
Nezgodno je što ulazak bilo kakvih objekata u atmosferu Zemlje utiče na njeno zagrevanje. Autori procenjuju da ako Zemlju pogodi jedan kompaktan objekat prečnika 10 km brzinom od 40 km/s prosečan rast temperature Zemljine atmosfere bio bi neverovatnih 300 stepeni Celzijusa (podsećanja radi, cela klimatska debata trenutno se vrti oko povećanja od 2 stepena Celzijusa). Nevolja je što razbijanje na delove ne menja ništa ako svi fragmenti i dalje završe u Zemljinoj atmosferi – temperatura bi jednako porasla.
Međutim, ako ga gađamo dovoljno daleko, moguće je da komadi asteroida sasvim skrenu s putanje i izbegnu Zemlju, čime bi se izbeglo i njeno pregrevanje i uništenje života. To bi bilo izvodljivo sa manje od 10 odsto nuklearnog arsenala koji svet trenutno poseduje, a oružje moglo biti lansirano jednom od dve rakete koje su trenutno u razvoju: NASA Space Launch sistemom, za koju NASA kaže da je najmoćnija raketa ikad izgrađena, ili čak koristeći Starship, što je raketa koju razvija kompanija SpaceX Elona Maska.
Da li zaista postoji ovakva opasnost?
Budući da Zemlja posle nekog trenutka nepovratno privlači asteroid ka sebi svojom gravitacijom, poslednji čas da se asteroid razbije na komade koji bi promašili Zemlju, istraživači procenjuju na oko mesec dana pred zamišljeni udar. To je trenutak kada je asteroid na udaljenosti oko 300 puta većoj od one između Zemlje i Meseca. Ovakva procena čovečanstvu daje ukupno pet meseci da projektili budu lansirani i da stignu do asteroida, ali i da se pre toga prevaziđe sve ono o čemu govori film „Don’t look up!“.
Reagujući na ovu analizu, neki astronomi podsećaju da trenutna baza objekata bliskih zemlji (NEO) ne sadrži nijednu pretnju takve veličine koja bi u narednih 100 godina mogla da zapreti uništenjem Zemlje. „Idealno, nikad nećemo biti u ovakvoj situaciji, ali bolje biti spreman nego mrtav“, kažu autori analize.
Marija Đurić/Slobodan Bubnjević
Izvor: Nauka kroz priče
Foto: Pixabay