Ono što je prethodnih dana bila rekordna cena gasa na evropskom tržištu, koja je u petak zaključena na 2.300 dolara za hiljadu kubnih metara, juče je, prema podacima sa ICE berze u Londonu, premašeno i formiran je novi istorijski maksimum – u jednom trenutku, između devet i deset sati ujutro po našem vremenu, za hiljadu kubika plaćalo se 3.640 dolara.
Cena gasa dostigla 3.000 dolara
Čak su i fjučersi za april ugovarani po ceni od 3.639 dolara. Nekoliko sati kasnije jučerašnje trgovanje zaključeno je na ceni od 2.993 dolara za hiljadu kubika.
– To više nema veze sa energetikom i ekonomijom, sve je politika. Otvoreno govoreći, to sada ne prodaju više trgovci, već “tapkaroši”, neko ko je imao ugovor sa Gaspromom i kupio gas, sada ga iznosi na tržište pod nenormalnim cenama. Ako mi plaćamo 270 dolara za 1.000 kubika a sada to košta 3.000 dolara, onda su cene deset i više puta uvećane. To nije normalno. Mislim da je Evropa sama sebe dovela u ovako glupu situaciju da mora tako skupo da plaća gas. Nije se na vreme obezbedila i sada oni koji ga imaju koriste priliku – kaže za Danas Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije.
On tvrdi da se i pored tako dramatičnog rasta cena, taj trend kod nas neće preslikati jer imamo ugovorenu cenu do kraja maja pa nema ni osnova za poskupljenje, a u junu ćemo da pregovaramo za sledeći period. Ta nova cena moraće da bude viša zbog toga što imamo naftnu formulu koja cenu gasa određuje prema ceni nafte, a pošto je ona rasla, gas će morati da je prati. Krajnja računica još je neizvesna.
Igru cena na tržištu gasa kreirala politika
Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, smatra da je igru cena na tržištu gasa kreirala politika, kako bi se smanjila razlika u dostupnosti između ruskog zemnog gasa, koji se koristi u Evropi, ali će se po ovim cenama sve teže prodavati, i američkog tečnog, za koji još ne postoje instalacije ali je prisutan interes da on bude konkurentniji, da zauzme to tržište.
– Praktično, to je borba velikih zemalja preko leđa Evrope. Verovatno će države, ako duže bude trajalo, morati da subvencionišu svoje kupce, da stanovništvu i privredi drže prodajnu cenu pod nekom presijom, da ne raste, ali će to izazvati inflaciju, što takođe nije dobro. Mislim da će ipak jednog trenutka morati sve da se niveliše, ali onda će nastupiti situacija koja će ličiti na veliku krizu pred Drugi svetski rat. To se već naslućivalo u međunarodnoj zajednici i ovaj rat koji je isforsiran i sa jedne i sa druge strane, predstavlja pokušaj maskiranja te nadolazeće ekonomske krize koja je “u kasu” – kaže Babić.
Dodaje da ugovori koje sada imamo sa Rusima oko cene gasa obezbeđuju Srbiji taj energent bez promene cena za krajnje potrošače što će se održati sigurno nekih pet do šest meseci. Nakon toga uslediće novo ugovaranje, sa neminovno višom cenom i to najmanje za 30 odsto, smatra naš sagovornik.
Tržišta se teško smiruju
– Ta tržišta se teško smiruju, setimo se prve velike naftne krize 70-ih godina, pa potom druge i treće, a one su u odnosu na sadašnje stanje dečja igračka. Tada je bilo nafte u izobilju ali Amerika nije htela da plaća, istovremeno su gubili kontrolu nad izvorištima na Bliskom Istoku i to je potrajalo pet-šest godina dok se nije sve nivelisalo. Sada je opet izazvana velika bura i mislim da nije moguće brzo smirivanje jer je to ekonomski sistem velike inercije uz koji se upakovala i volja za dominacijom – zaključuje Babić.
Poštrošači prirodnog gasa u Srbiji ni u narednih dva meseca, iako mu raste cena na svetskim berzama, neće morati da računaju na poskupljenje jer je Vlada Srbije donela uredbu o ograničavanju cena na nivou iz novembra 2021. godine.
Medvedev „čestitao“ EU na ceni gasa
Cene gasa u proleće prošle godine kretale su se između 250 i 300 dolara za hiljadu kubika, ali su već krajem avgusta dostigle 600 dolara. Mesec dana kasnije prvi put su premašile 1.000 a na kraju godine dostigle su čak 2.000 dolara. Poslednjih dana rast je prouzrokovan ratnim operacijama, a ta visina do sada nije zabeležena u čitavoj istoriji rada gasnih čvorišta u Evropi, podseća Sputnjik. To je bio povod i da se oglasi Dmitrij Medvedev, nekada premijer i predsednik Rusije, sada zamenik predsednika ruskog bezbednosnog veća koji je “čestitao” evropskim “dalekovidim” kolegama jer su se pouzdano “štitili od lukavih Rusa i projekta Severni tok 2”, što je na kraju izazvalo rast cena gasa na evropskom tržištu.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay