Svet je očekivao da će od lidera u Davosu čuti kako nameravaju da reše probleme svetske ekonomije. Ali, u ekonomiji nema čarobnog štapića. Savršena oluja, kako je zovu analitičari, i dalje tutnji nad globalnom ekonomijom.
Ovonedeljni blagi rast berzanskih indeksa teško da bi se mogao nazvati zaokretom na svetskim berzama. Još manje da je to dovoljno da umanji nastalu štetu, jer je samo na Volstritu zbrisano sedam milijardi vrednosti akcija.
Pad vrednosti tehnoloških kompanija za trećinu, nije viđen od dot.com krize 2001. godine. Ono što se dešavalo sa industrijskim indeksom Dau Džons mnoge je podsetilo na Veliku depresiju 1932. godine.
– Da je kriza ozbiljnijih razmera, apsolutno je ozbiljnih razmera zato što imate spoj nekoliko grupa faktora. Jedno su neekonomski faktori kao što su pre svega rat, plus imate čitavu seriju ekonomskih, pre svega monetarnih faktora – ukazuje Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije.
Uzrok pada tehnoloških kompanija nije samo u očekivanom rastu kamatnih stopa da bi se zauzdala inflacija već i u tome što su viškove para ulagale u kriptovalute čija je vrednost prepolovljena, a neke poput Tera Luna praktično su postale bezvredne.
Oko 200.000 naših građana poseduje digitalni novac
Pretpostavka je da oko 200.000 naših građana poseduje digitalni novac. Izvesno je da su oni danas u gubitku, posebno oni koji su ga kupovali u protekle dve godine kada je bio na maksimumu.
– Mislim da sve ukazuje da će kriptovalute sve više pratiti ekonomska kretanja globalna, te onog trenutka kada budemo mogli da očekujemo oporavak IT kompanija na svetskim berzama, mislim da možemo da očekujemo i oporavak kriptovaluta – kaže Marko Živković, direktor marketinga ECD menjačnica kriptovaluta.
Iako je izbegnut krah – takozvani fenomen crnog labuda na berzama, ponašanje investitora je i dalje oprezno sa karakterističnim smanjenim trgovanjem.
– Te turbulencije su po meni veoma pozitivne, a to je da se i ponašanje privatnih investitora i institucionalnih investitora ide ka ulaganju u realne opcije, u industrijske objekte, u hranu, u energetski sektor, u sve ono što ima realnu potporu – objašnjava za RTS Slobodan Aćimović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Za oporavak treba rešiti ratni sukob, narušene međunarodne ekonomske tokove, pokidane lance snabdevanja i inflaciju. Do tada, malo plusa i više minusa, prenosi RTS.
Izvor: RTS/Ekapija
Foto: Pixabay