Vlada je odobrila EPS-u da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana.
Teermoelektrane u Obrenovcu obezbeđuju polovinu domaćih potreba za strujom a ne mogu da rade bez redovnog snabdevanja ugljem. Kako domaći uglaj nije otkopan zbog nesposobnosti prethodne vodeće garniture u EPS-u, on mora da se uvozi i Vlada je to odobrila u količini od četiri miliona tona.
– Ugovorili smo 300.000 iz Pljevalja iz Crne Gore i 100.000 iz Banovića. To je ugalj nešto kvalitetniji nego naš, što će nam pomoći i da dignemo kvalitet ovog našeg uglja. Odnosno u trenucima kada imamo pad snage da podignemo snagu, na taj način ćemo smanjiti upotrebu mazuta – izjavio je Milan Jakovljević, izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS-u.
Računa se i na uvoz uglja iz Bugarske, Rumunije, ali je problem transport koji, zapravo, i povećava troškove uvoza. Najavljena je mogućnost uvoza lignita sa Kosova i Metohije ali je to zbgo politiičkih prepreka neizvesno.
Rudnik „Kolubara“ sada daje trećinu manje uglja nego što bi trebalo a pravljenje zaliha za TE „Nikola Tesla“ počeće u avgustu kada se završi remont bagera, javlja RTS.
U kolubarskim rudnicima sse sada radi u tri smene i svom raspoloživom mehanizacijom. Raspoloživom, jer deo tehnike ne radi zbog lošeg održavanja pa će tako odlagač, na kojem je zimus došlo do havarije, biti u funkciji od kraja godine.
Planiranje i investicije
Kolubarski kopovi dnevno daju oko 62.000 tona uglja, a krajem leta kopaće se kažu, 80.000 tona.
Za proizvodnju jednog megavat sata struje, u proseku je potrebno 1,6 tona uglja i u ovom trenutku kažu jeftinije je uvoziti ugalj nego struju.
U kolubarskim rudnicima je pet kopova, a plan je da 2025. rade tri: „Tamnava zapadno polje“ „Polje E“ i novi kop „Radljevo“ koji će obezbediti dovoljno kvalitetnog uglja.
– Investicije, investicije samo investicije. Sve ono što smo propustili da platimo na mostu, platićemo na ćupriji. Bolje bi bilo da smo to investirali prethodnih godina i da smo osposobili ove površinske kopove. U tom slučaju mi ne bi sada uvozili, već izvozili ugalj – smatra Dragan Ignjatović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu.
Ignjatović dodaje da samo kroz te investicije stvoriće se preduslovi da se za tri do pet godina stabilizuje elektroenergetski sistem i da EPS opet ponovo može da izvozi električnu energiju.
– Kada se završi taj investicioni ciklus koji bi trebalo da traje tri godine, mi bi trebalo da dođemo na nivo na kome je Kolubara bila pre 7-8 godina kada smo imali velike količine otkrivenog uglja i sigurnu proizvodnju – kaže Milan Jakovljević
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay