Rate kredita sve su skuplje, kamate sve više, građani Srbije već mesecima grcaju u inflaciji, a plate stoje u mestu. Kad se sve sabere, nije ni čudo što građani strahuju od toga da li će biti u stanju da nastave s otplaćivanjem kredita.
Stručnjacima objašnjavaju koje sve mere preduzima banka kad se nađe u riziku od toga da klijent prestane da plaća rate, ali i koje su mere koje dužnik treba da preduzme kako ne bi došlo do toga da mu od banke stižu opomene ili da bude primoran da proda stan na aukciji.
Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da banke imaju mere kojima od ovakvog scenarija štite sebe, ali ne i klijenta.
Kako se štite klijenti?
„Banka neće da uradi ništa“, kratko kaže Gavrilović.
On objašnjava da kad korisnik kredita upadne u problem i sve mu je teže ili je nemoguće da nastavi s otplatom, u većini slučajeva moraće sam da smisli kako da reši ovu situaciju.
Ipak, ono što banka može da uradi je da korisniku ponudi grejs period, tokom kojeg će mu naplaćivati kamatu, dok će glavnica da „miruje“ ili da ponudi klijentu reprogam, odnosno duži period otplate kredita.
„Kad se produži period otplate, korisniku kredita se rata smanji za određeni iznos, koji može da bude dovoljan, ali se poveća ukupna cena kredita. Jer, kad se poveća rok, plaća se na kraju i veća kamata, tako da je pitanje šta dužnik time dobija. Treća opcija koju banka može da ponudi je raskid ugovora“, kaže sagovornik portala Nova.rs.
Bolje sprečiti nego lečiti
S druge strane, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da bankama nije u interesu da do toga dođe, a da je bolje sprečiti nego lečiti.
„Postoji osiguranje u slučaju gubitka posla, koje se plaća oko dva evra mesečno. To znači da, ukoliko klijent izgubi posao, što je najčešći razlog zašto neko ne može da nastavi s otplatom kredita, osiguranje će plaćati rate narednih šest meseci“, kaže Vasić za Nova.rs.
On ističe da je bitno da se ovo uradi dok je klijent još zaposlen, jer kad izgubi posao – već je kasno.
Međutim, čak i kad dođe do toga da klijent ne može da otplaćuje rate, treba da se obrati svom bankaru.
„Banci zaista nije u interesu da pokreće postupak za oduzimanje stana, već da novac dobije nazad u dogovorenom vremenskom periodu“, zaključuje Vasić.
Dejan Gavrilović kaže da kad mere banke za pomoć klijentima više ne funkcionišu, tad predstoji raskid ugovora.
„Nakon toga banke pokreću sredstva obezbeđenja“, navodi Gavrilović za naš portal.
Šta su mere obezbeđenja?
„Uglavnom je ta mera obezbeđenja hipoteka, stan se prodaje, ukoliko je u pitanju stambeni kredit. Ako nije, onda banka naplaćuje od imovine, rate se skidaju od plate žirantu i slično. Kad je alarm za pokretanj ovih mera, zavisi od banke do banke“, objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, neka banka čeka šest meseci, neka godinu dana, a sve zavisi od toga koje informacije imaju o klijentu.
Tako će bankar, ako vidi da je klijent „gotov“ brže pokrenuti mere obezbeđenja, ali ukoliko vidi da je njihov klijent obrazovan ili da ima dobar CV, odnosno da ima šanse da pronađe novi posao ukoliko je to razlog što ne može da nastavi sa otplatom, prema njemu će biti strpljiviji.
Naravno, pre nego što krene u sprovođenje „agresivnih mera“, banka će svog klijenta da podseti da je „probio“ rok za isplatu rate, ali ako ni nakon toga isplate ne bude, šalje se pisana opomena i počinje se sa zaračunavanjem zatezne kamate.
Iako se visina zatezne kamate precizira ugovorom o kreditu, najčešće je to zakonska kamata koja je trenutno na nivou od čak 12 odsto.
U slučaju da klijent ni tada nije u mogućnosti da isplati ratu, banka šalje drugu pismenu opomenu, a u celu priču sada ulazi i žirant.
Žirant je osoba koja se obavezuje da će, ukoliko korisnik kredita iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, da nastavi sa plaćanjem umesto samog dužnika.
Iako Gavrilović ističe da banke mogu da budu strpljivije s pojedinim korisnicima, portal Kamatica piše da je dovoljno da klijent svoje obaveze ne izmiri 60 dana. Već tada sledi prijava Kreditnom birou.
Inače, Kreditni biro predstavlja jedan od ključnih koraka prilikom zaduživanja, s obzirom na to da je on pokazatelj kreditne sposobnosti.
Naravno, moguće je i da dužnik ostane bez nekretnine, ukoliko je podigao stambeni kredit, odnosno da se pokrene postupak aukcije.
Kako je Gavrilović rekao, jedna od mera obezbeđenja koje preduzimaju banke jeste aktiviranje hipoteke na stan.
To u praksi znači da, ukoliko sud donese takvu odluku, stan se prodaje, a na punu cenu kredita dodaju se različiti pravni troškovi.
Kad se nekretnina proda, od cene se oduzimaju iznos kredita i pravni troškovi, a preostali iznos se uplaćuje vlasniku stana.
Međutim, prema Zakonu o hipoteci, aukcija se ne zakazuje po punoj procenjenoj vrednosti nekretnine. Naime, prva aukcija se zakazuje po početnoj ceni od 75 odsto procenjene vrednosti nekretnine, a druga po ceni od 60 odsto.
Drugi način je aukcija na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada će cena na prvoj aukciji cena biti 60, a na drugoj 30 odsto procenjene vrednosti nekretnine.
Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay