Vraćanje u očekivane vrednosti i projekcije kretanja inflacije imaćemo 2024. godine, ocenjuju u NBS
Dve trećine iznosa inflacije u Srbiji posledica je prelivanja svetskih cena energenata i hrane na naše tržište, a naredne godine može se očekivati snižavanje inflacije, istakla je viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Ivković na panelu „Da li je inflacija tranzitorna ili je došla da bi ostala?“ na 22. Beogradskom ekonomskom forumu.
– Ubrzan pad inflacije očekujemo naredne godine i vraćanje u očekivane vrednosti 2024. godine – rekla je ona tokom diskusije.
Kako je objasnila, inflacija je nastala pre rata u Ukrajini, nakon pandemijske krize, kada je došlo do naglog povećanja tražnje na svetskom tržištu, koju ponuda nije mogla da prati, pa je došlo do problema sa sanbdevanjem, a da je nakon toga ukrajinska kriza dodatno pogoršala situaciju.
– Većina centralnih banaka je procenjivala da je kriza kratkoročna, ali je nakon početka rata u Ukrajini kriza postala trajnija – istakla je viceguvernerka.
Ona je naglasila da porast cene energenata i hrane u svetu sa 65 do 70 procenata utiču na domaću inflaciju.
– Ne vidimo sa strane tražnje inflatorne pritiske, što se duguje reakciji kroz monetarnu politiku NBS-a, a naše tržište nije pregrejano i dinar je ostao stabilan i u vreme kada je u martu i aprilu vladala panika u svetu – navela je Ivkovićeva.
Nesklad ponude i tražnje
Profesor Dragan Đuričin je ocenio da uzrok krize leži u strukturnoj neravnoteži modela liberalnog kapitalizma koji traje od prvih decenija prošlog veka.
– To je dovelo do poremećaja makroekonomskih temelja sistema, što je dovelo do krize ponude i tražnje i eksperimentalnih ekonomskih politika i ogromne ekspanzije emisije novca, koju proizvodnja nije podržala i došlo je do nesklada između ponude i tražnje – ocenio je Đuričin.
On je naveo da su klimatske promene, kovid kriza i rat samo doprineli pogoršanju stanja. Đuričin je rekao da izlaz iz problema treba tražiti u cirkularnoj ekonomiji i drugim merama da se drže principa koji vladaju u prirodi, a ne onih koje su kreirale elite.
– Mere NBS su dale rezultate, bez obzira što su eksperimentalne, što je opasno, ali smo imali sreće da su dale rezultate. Rešenje je na strukturnoj strani, ne može se stanje srediti monetarnim merama – upozorio je Đuričin.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je izneo podatak da su krediti usled zaoštravanja monetarne politike NBS-a poskupeli za 1,5 odsto. Izneo je i kako je stopa nenaplativih kredita dobra, jer iznosi 2,8 odsto, što znači da postoji likvidnost u zemllji i da se krediti redovno izmiruju. On je potvrdio procene NBS-a u vezi sa kretanjem inflacije u narednom periodu koja predviđa pad inflacije naredne godine i vraćanje na planirani nivo do kraja 2024. godine.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay