Beograd je najskuplji grad za život u regionu Zapadnog Balkana, piše Euractiv. Troškovi života u Beogradu su na 42,5 odsto u odnosu na troškove života u Njujorku, pokazuje analiza troškova života koju je sproveo sajt Numbeo. Profesorka fakulteta FEFA Gordana Matković kaže za N1 da činjenica koja najviše zabrinjava jeste da osnovni životni troškovi čine između 50 i 60 posto celokupnih rashoda domaćinstava u Srbiji.
U regionu zapadnog Balkana najskuplji grad za život je Beograd. Iza njega su Budva u Crnoj Gori i Tirana u Albaniji. Iako se Tirana smatra jeftinom za život sa stanovišta ostalih Evropljana, ona je skupa za lokalno stanovništvo i nivoe dohotka, piše Euroactiv, a prenosi Nova ekonomija.
Analiza sajta Numbeo daje pregled dnevnih troškova širom sveta, stvarajući listu najskupljih i najjeftinijih gradova na svetu. Kada se radi o Zapadnom Balkanu jedno od najjeftinijih mesta za život u Evropi je Priština, a slede Niš (Srbija), Krajova (Rumunija) i Tuzla (Bosna i Hercegovina).
Iznajmljen ili svoj stan
Matković, koja je i programska direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP), izjavila je da život i troškovi u Beogradu u mnogome zavise od toga da li živite u svom stanu ili ga iznajmljujete.
„To su podaci koji govore ne samo o troškovima života, nego i na to kolike su cene za iznajmljivanje stanova, a jasno je da su u Beogradu na mnogo višem nivou. I kada to pitanje postavljamo, troškovi u velikoj meri zavise od toga da li iznajmljujete stan ili živite u svom stanu“, kazala je.
Navodi i da se u istraživanju gledalo malo i van oblasti osnovnih životnih namirnica.
„Gledalo se i koliko košta da buduete član nekog teniskog ili fitnes kluba, a siromašniji na to ne troše svoje plate. Treba reći da se ovi troškovi života, uključujući i troškove iznajmljivanja stana, stavljaju u odnos prema prosečnim platama u tim gradovima koji su u fokusu istraživanja“, pojasnila je Matković.
Prema njenim rečima, danas zabrinjava stopa inflacije.
„Godišnja inflacija je oko 15 posto, ali treba reći da su cene hrane otišle preko 25 posto, stanovanje takođe. Rashodi su porasli, i sve do kategorije najbogatijih, ti rashodi čine između 50 i 60 posto celokupnih rashoda domaćinstva“, naglasila je Matković.
Poslednja istraživanja, dodaje Matković, pokazuju i da je katerogija penzionera sve ugroženija, kao i ljudi s niskim nivoom obrazovanja.
Pa, ipak, sve više ljudi dolazi u Beograd.
„Zato što postoji privlačnost velikih gradova, zbog zaposlenja, šansi koje pružaju ti gradovi. Beograd je i univerzitetski centar, kulturni sadržaji su veći…“, zaključila je sagovornica N1.
Izvor: N1
Foto: Pixabay