Neobična poljoprivredna zadruga u selu Dublje kod Sviljanca bavi se pionirskim poduhvatom u Srbiji, u život je vratila zaboravljenu trnjinu a sada se sprema i za njen farmerski uzgoj, piše portal 24sedam.
Petoro individualnih poljoprivrednih proizvođača iz okoline Svilajnca odlučilo je da udruži snage i osnovalo je Poljoprivrednu zadrugu „Resagro“. Nedugo zatim, sa prvim odličnim rezultatima pridružilo im se desetine kooperanata.
Zvuči kao još jedna uspešna zadruga ali zapravo u pitanju je jedna ne tako česta pojava u savremenom poljoprivrednom životu Srbije – zadruga sa originalnim proizvodom.
– Odlučili smo se na udruživanje zbog muke u radu s kojom se sreće svaki pojedinačni proizvođač. Kada nastupamo zajedno na tržištu kao celina, zadrugari i više od 50 kooperanata, ne može više svako da nas ucenjuje a i mnogo je lakše da poljoprivrednik preko zadruge finansira svoju proizvodnju – objašnjava Dragan Vekić, direktor zadruge za AgroTV.
Da, „Resagro“ iz Dublja nije obična zadruga, jer ne bavi se (samo) žitom, malinama ili jabukama. Oni proizvode nešto čega nema baš na svakom koraku u Srbiji – trnjine, odnos slatko i kompot od ovog danas retkog voća na domaćem tržištu koje zbog dobrih svojstva zovu i „srpskom aronijom“.
A kako to rade, pokazuju i priznanja poput onog Beogradskog sajma za svoje slatko od trnjina, već na prvom pojavljivanju na tom sajmu.
Danas im je potražnja veća od onoga što oni u ovom trenutku mogu da ponude tržištu.
– Slatko pravimo na stari, tradicionalan način, bukvalno na šporetu „smederevcu“. U 2022. godini smo proizveli 1.200 teglica ovog jedinstvenog proizvoda na tržištu Srbije ali zalihe su nam bukvalno na nuli – ističe sagovornik AgroTV.
Zbog velike tražnje u „Resagro“ su odlučili da u 2023. godini naprave još jednu plantažu trnjina, kao prvu u Srbiji jer plodovi trnjine su dosad pribavljane sa samoniklog bilja.
Repromaterijal za sve ali i još ponešto
Otvaranje poljoprivrede apoteke za „Resagro“ je bio logičan korak da dopune ponudu svojim zadrugarima i kooperantima ali od toga koristi danas imaju i svi poljoprivrednici u tom kraju.
– Držimo sve ono osnovno što je potrebno prosečnom domaćinstvu na selu, od koncentrata za piliće i prasad, preko povrtarskog semena do recimo sekira za drva. Uz to, imamo i usluge koje nisu poljoprivredne, recimo plaćanje računa za struju, komunalne usluge ili porez – napominje Dragan Vekić
– Nadam se da će i Ministarstvo poljoprivrede da nam pomogne u tome da trnjina postane gajena biljka. Sa novim plantažama ćemo zadržati i ljude na selu, da mogu da ostanu da ovde žive i rade i da imaju sigurnost u plasmanu onoga što proizvode – kaže Vekić.
Žitarice zadrugarima produžile godinu
Nakon uspešno započetog posla sa trnjinama, u „Resagro“ su odlučili da „produže godinu“ i sezonski posao sa trnjinama prošire i na uzgajanje i otkup žita, a otvorili su i svoju poljoprivrednu apoteku.
Prošle godine su otkupili 520 tona pšenice od kooperanata koji dolaze sa terena koji ima samo 1.200 hektara za ratarstvo.
– Zadruga prati tržišna kretanja, cene pšenice i kukuruza na berzi, i kooperantima daje povratne informacije i predloge kada je najbolje prodati svoj proizvod. Kada neko ima 15 hektara, taj nema moć pregovaranja ali kada zadruga dođe sa rodom od desetoro takvih, to je već druga priča. Isto je tako i kod kupovine đubriva, nije ista cena i troškovi transporta kada se kupuje na malo i kada se kupuje 300 tona – ističe Dragan Vekić.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay