Evropska unija namerava da sprovede velike promene kako bi razvila sopstvenu industriju retkih metala i smanji njihov uvoz iz Kine. Sa druge strane Srbija u dolini Jadra ima treće po veličini rezerve litijuma u Evropi i teško je zamisliti situaciju bez pritisaka da se otvori rudnik koji je tamo planiran, piše Nova ekonomija.
Kako je preneo portal Klima 101, Evropska komisija je 16. marta objavila predlog novog Zakona o kritičnim sirovinama.
On predstavlja deo paketa zakona uz pomoć kojih Evropa planira da parira Kini i SAD u proizvodnji zelenih tehnologija, ostvari ciljeve iz Zelenog dogovora i dostigne najavljene neto nula emisije gasova staklene bašte do 2050. godine.
Međutim, ovaj zakon ima posebnu važnost za Evropsku uniju, ali potencijalno i za budućnost Srbije: naime, pod “kritičnim sirovinama” smatraju se pre svega retki metali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije, među koje spada i litijum, trenutno nezamenljivi činilac u proizvodnji baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo.
Šta menja novi zakon?
Pre svega, Evropska unija planira da vidno smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine koja je trenutno najveći izvoznik na svetu: utvrđen je cilj da do 2030. godine evropski rudnici i reciklažni centri proizvode 10, odnosno 15 odsto sirovina neophodnih za zelene industrije Unije.
Ali verovatno najveća promena koju uvodi novi zakon je osnivanje Odbora za kritične sirovine, kojeg će činiti predstavnici svih članica EU kao i Evropske komisije. Među različitim ovlašćenjima Odbora je i pravo da se određeni projekti eksploatacije proglase za “strateške”, što sa sobom nosi niz administrativnih olakšica.
Ovakvo ubrzanje mora imati i ekološku cenu. Čitajući zakon, smernice i saopštenja koje je objavila Evropska komisija, stiče se utisak da je Evropska unija danas voljna da tu cenu plati, makar ako je rezultat razvoj zelenih industrija i tranzicija ka obnovljivim izvorima.
Šta to znači za Srbiju?
Najveća procenjena nalazišta litijuma u Evropi su, redom, u Nemačkoj, Češkoj i Srbiji, sa drugim zemljama daleko iza. Međutim, nalazišta u Nemačkoj, koja se nalaze u dolini Rajne na jugozapadu zemlje, nalaze se na velikim dubinama i zahtevaju nove tehnologije ekstrakcije koje, između ostalog, mogu izazvati zemljotrese, a čija ekološka i ekonomska održivost još uvek nije dovoljno istražena.
Jedini trenutno poznati „pandan“ dolini Jadra u smislu količine i isplativosti ekstrakcije litijuma nalazi se u Češkoj, što Srbiju čini važnom tačkom u bilo kojim budućim planovima evropskih rudnika kritičnih sirovina.
Mada ni novi Zakon, niti prateći dokumenti nigde ne navode Srbiju, najavljena je pojačana saradnja sa strateškim partnerima – izvoznicima širom sveta (kao što su Čile, Namibija i Kanada).
Teško je zamisliti da usvajanje Zakona o kritičnim sirovinama neće dovesti i do pojačanog pritiska da se (Evropi daleko bliži) rudnik litijuma u dolini Jadra ipak otvori.
Srbija je 2021. godine otvorila pregovaračko poglavlje 15, koje se tiče energetike, a kojim se, kako piše Ministarstvo za evropske integracije, podrazumeva “implementacija relevantnih pravnih tekovina Evropske unije u energetici, zaštiti životne sredine, korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti konkurencije” u Republici Srbiji.
Da li će ova inicijativa Evrope ponovo pokrenuti temu jadarskog litijuma, i da li će se ovo pitanje opet rešavati na ulicama srpskih gradova – ostaje da se vidi. Ali, kako se dodaje, što se tiče EU, pravila svakako više nisu ista.
Izvor: Novaekonomija.rs
Foto: Pixabay