Trenutna situacija na domaćem energetskom tržištu, kao i mogućnosti unapređenja samog tržišta, ali i saradnje sa kompanijama iz Velike Britanije bili su tema nedavno održanog vebinara „Mogućnosti u energetskom sektoru Srbije” u organizaciji Britansko – Srpske privredne komore (British – Serbian Chamber of Commerce) i PR i PA agencije Grayling.
Na praktične, regulatorne, infrastrukturne i izazove finansiranja i tehnologija u kontekstu razvoja domaćeg energetskog tržišta pokušali su da nađu odgovore predstavnici UK Export Finance for the Western Balkans (Duško Krsmanović), Department for Business and Trade in Serbia (Nikola Milivojević), LDK Consultants – člana Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (Nenad Jovanović), kompanije Continental Wind Partners (Maja Turković) i advokatske kancelarije AKT Todorovic (Ivan Todorović), zajedno sa Aleksandrom Ranđelovićem, ekspertom za zeleno finansiranje za MSP, koji je održao uvodno predavanje, i moderatorom, Rosom Lairdom iz Grayling kancelarije u Velikoj Britaniji.
Prelazak sa fosilih goriva, koja trenutno apsolutno dominiraju u energetskoj potrošnji srpskih domaćinstava i privrede, postavlja se kao preduslov daljeg razvoja i usklađivanja sa globalnim trendovima. Cilj je da Srbija do 2040. godine dostigne učešće obnovljivih izvora energije od 40%. Međutim, šta to može značiti za pojedinačne kompanije i građane i da li su opasnosti od rasta troškova veće od prilika koje se mogu ostvariti?
Prilika Srbije da profitira
Prema oceni panelista, s obzirom na geografsku poziciju Srbije, naša država ima dobru priliku da profitira od dodatnog razvoja energetskih kapaciteta i regionalnog povezivanja, ali je za to neophodna još brža i odlučnija regulatorna podrška, koja će biti prilagođena lokalnim okolnostima i mogućnostima. Kompanije iz Velike Britanije su u određenoj meri već prisutne na domaćem tržištu električne energije, a mogućnosti za unapređenja saradnje postoje, pre svega kroz razmenu znanja i iskustava, i finansijsku podršku.
Aktuelna geo-politička situacija investicije čini skupim, te glavni kriterijum za donošenje odluke o investiranju jeste mogućnost povrata investicije u zadovoljavajućem roku. Zbog toga je važno svim učesnicima na tržištu energije omogućiti uslove u kojima je poslovanje isplativo, ne oslanjajući se na bankarske kredite ili pozajmice.
Ono što praksa u oblasti proizvodnje električne energije u ovom trenutku pokazuje, i to ne samo za srpsko, već i druga tržišta regiona, jeste da veći problem leži u mogućnostima povezivanja na električnu mrežu, nego u samoj raspoloživosti kapitala. Upravo zbog toga, učesnici vebinara pozitivno su ocenili trenutne projekte razvoja infrastrukture, kako za električnu energiju, tako i za prirodni gas i naftu.
Sledeći koraci, bi zatim trebalo da podrazumevaju i razvoj infrastrukture i tržišta za skladištenje električne energije, dok se u oblasti proizvodnje sve više gleda u pravcu zelenog hidrogena.
Svetlo na kraju tunela
Ono što je veoma važno za privredu, počev od malih i srednjih preduzeća, pa do velikih kompanija, jeste činjenica da prelazak na obnovljive izvore energije i generalna dekarbonizacija poslovanja mogu direktno uticati na njihovu konkurentnost i poziciju u lancu proizvodnje. Upravo zato, važno je da se, pored stanovništva, i sektori industrije i transporta, što pre uključe u proces unapređenja efikasnosti potrošnje energije i izbor obnovljivih resursa za poslovanje.
Iako nije za očekivati da će ugalj u Srbiji u kratkom vremenskom roku postati prošlost, učesnici vebinara složni su u činjenici da se vidi svetlo na kraju tunela. Energija dobijena iz vode, zajedno sa energijom iz sunca, uz već planirani razvoj infrastrukture i odgovarajuća regulatorna rešenja mogu unaprediti poziciju Srbije i rezultovati u povećanju obima izvoza električne energije, ali i konkurentnosti domaće privrede.