Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit rekao je da je u Evropi trenutno u različitim fazama razvoja više od 15 projekata za eksploataciju litijuma.
On je za Demostat precizirao da su projekti locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.
Po navodima Demostata, cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.
Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju, piše Demostan.
Evropa ima potencijal da izvuče i preradi deo potrebnog litijuma, ali je, po navodima Demostata, EU svesna da je, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispuniti visoke ekološke standarde.
Šmit je naveo da Evropa ima potencijal da se u 2030. u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 pretpostavljene potražnje.
Kada je reč o Nemačkoj, Šmit je kazao da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između te zemlje i Češke, u oblasti Rudnih planina, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.
On je naveo da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.
Govoreći o Srbiji, Šmit je kazao da ona ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.
„Litijum potreban za zelenu tranziciju“
Dodao je da je projekat Jadar, koji je, kako je kazao, ranije razvijala kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.
– Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine – istakao je Šmit.
Dodao je i da bi taj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.
– To važi i za projekat Euro litijuma kod Valjeva – naveo je on.
Upitan da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija. To je, kako je naveo, „mega-trend“ kad je reč o mnogim projektima i lokacijama na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.
Da bi se to osiguralo, dodaje, postavljaju se regulatorni okviri, kao i rudarski standardi.
Kazao je da je „litijum potreban za zelenu tranziciju“, te je, kako je naveo, stoga od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što je moguće održivije.
– To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije – kazao je on.
Dodao je i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.
– Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo – istakao je Šmit.
Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.
– To će biti obaveza za vlade, za industrije, kao i za krajnje kupce – naveo je Šmit.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay