Američka centralna banka podigla je kamatnu stopu deseti put zaredom a danas će sedmi put za poslednjih godinu dana evro poskupeti Evropljanima i nama i ECB. A onda slede i skuplji krediti….
Inflacija je žilava zverka i jednom kada se otrgne kontroli teško je saterati u obor. I pored sada već skoro jednogodišnjih najava centralnih banaka, od Vašingtona, preko Brisela do Beograda da inflacija „samo što nije“ počela da pada ona se i dalje drži dvostruko (SAD), trostruko (EU), do gotovo četvorostruko (Srbija) više od željenog cilja
Zašto se toliko omašilo za 24sedam komentariše profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Inflacija je dugoročno nezgodna i teško je predvideti njeno kretanje, pogotovo kada je globalna kao što je ova. Kada se neki troškovi povećaju, kao što su se prošle godine povećale cene energenata i primarne hrane, onda sve cene idu lančano. A tada imaš iznuđene reakcije centralnih banaka sa kamatama i država sa ograničavanjem cena koje imaju „rešenje“ kao kada da starom čoveku sa brojnim hroničnim bolestima daš aspirin za temperaturu. Oboriš mu vrućinu ali bolesti su i dalje tu. A ta bolest je pre svega nesigurnost i stalna previranja u do pre pandemije koliko-toliko stabilnom svetu – objašnjava Savić.
FED ne staje uprkos pretnje od recesije
Martovska inflacija u SAD je u martu bila pet odsto, i iako je nastavila da pada a daleko je od pika od 9,1 odsto iz juna prošle godine, Federalne rezerve SAD (FED) su juče ipak podigle referentnu kamatnu stopu za dodatnih 0,25 procentnih poena – na 5,25 odsto.
Tržište je očekivalo ovakav potez ali i najavu da će to biti poslednje podizanje u nizu jer već ozbiljno preti recesija. Međutim, to „obećanje“ je izostalo i predsednik FED-a, Džerom Pauel je izjavio da ostaju posvećeni cilju od dva odsto inflacije godišnje a da recesiju ne smatraju neizbežnom, ili eventualno ako je bude da će biti blaga.
Potez na prvi pogled preteran, jer inflacija pada svi deset poslednjih meseci, kako padaju i cene energenata i primarne hrane u svetu, ali američke monetarne vlasti brine nešto drugo. Kor, odnosno bazna inflacija, u koju ne ulaze pomenuti proizvodi, u martu je odskočila naviše i sa 5,5 odsto u februaru vratila se na januarskih 5,6 odsto.
Na redu je ECB
Ovako loš znak da borba protiv inflacije nege „propušta vodu“ imaju i u Evropi, gde će Evropska centralna banaka (ECB), referentnu kamatnu stopu gotov sigurno podići po sedmi put od jula 2022. godine., Samo je pitanje da li za pola procentnog poena, koliko je bilo u poslednja tri navrata, ili za 0,75 procentnih poena kao u septembru.
Razlog podizanja kamatne stope i poskupljenja evra, a time i naših stambenih i drugih većih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji, je isti – inflacija.
Kao i u Americi, i u EU se privredna aktivnost nekako odvija, postoji određeni privredni rast, zaposlenost je nikad manja ali inflacija i dalje ne opada dovoljno. Naprtiv, u EU zapravo i raste, jer u maru je ponovo preokrenut trend i sa januarskih 8,5 odsto, pa februarskih 6,5, vratila se na martovskih sedam.
Iako je evropska inflacija takoše daleko do pika iz oktobra od 10,6 odsto, problem je što i ovde bazna inflacija ide naviše. I to je samo poslednjeg meseca, nego sve vreme čak od juna 2021. U prva tri meseca ove godine stigla je sa 8,30 u januaru na 8,70 u martu.
A onda sledi i Srbija
Srpska inflacija je daleko viša i od američke i od evropske – 16,2 odsto u martu, i praktično se stalno penje od početak 2021. godine. Iako su prvobitne najave bile da će inflacija da se vrati u ciljani okvir 1,5 do 4,5 odsto godišnje u avgustu 2022. godine, trend je ostao uzlazni. Poslednja procena je da će početi da pada u drugoj polovi ove godine a za godinu dana potom i da se vrati u željeni koridor.
Sada je inflacija „naša“
Takođe, izjalovile su se i procene o tome da je naša inflacija „uvezena“, jer domaće cene su nastavile da rastu i nakon što su cene u svetu značajno pale.
– Inflacija jeste bila uvozna kada smo imali skupu naftu, transport i hranu ali to više nije tako. Sada je inflacija „naša“, jer otišla su naviše inflaciona očekivanja građana i privrede a onda svi smatraju da cene neće padati, ili bar neće brzo. Onda se preven-tivno pokriva višim cenama a građani samo podiću tražnju time što stvaraju rezerve i gde ne moraju – napominje Savić.
Domaćoj inflaciji doprineće ove godine i poskupljenja struje i gasa, koja smo sa prošle godine kada su cene dizali u svetu mi prebacili u ovu, Uz inflaciju, život i građa-nima i privredi zagorčaće neminovno skuplji krediti zbog viših kamata kako NBS tako i Evropske centralne banke.
Koliko će visoka inflacija i privredna kriza trajati nezahvalno je prognozirati a Savić napominje da nam istorija ne daje baš utehu.
– Srbiji je za oporavak od prošle krize, one globalne finansijske iz 2008. godine trebalo osam godina. A te 2008. godine je svet na sastanku G20 (sa Rusijom) dogovorio zajedničku globalnu akciju za oporavak. Danas ni ne postoji G20, a ceo sve je razjedinjen, samo izbijaju nove regionalne krize i „svako duva u svoje diple“. A mi u Srbiji smo još i razapeti između EU kao glavnog industrijskog partnera, Rusije kao energetskog i Kine kao sve većeg investitora – ukazuje profesor Ljubodrag Savić.
Izvor:24sedam
Foto: Pixabay