Jedna američka farmaceutska kompanija suočena je sa više od dve hiljade tužbi zbog tvrdnji da je lažno reklamirala lek „oksikontin“ kao bezbedan za duže korišćenje.
Ovaj lek zapravo izaziva veliku zavisnost i više miliona Amerikanaca pretvorio je u opijatske zavisnike.
„Zavisnička ličnost“ je izraz koji su određene farmaceutske kompanije koristile tokom devedesetih godina kako bi promovisale različite vrste adiktivnih lekova, najčešće protiv bolova.
„Zavisničke ličnosti imaju neke osobine koje ih donekle objedinjuju, to je pre svega impulsivnost, što znači potreba za nekakvim brzim donošenjem odluka, odmah iza toga anksioznost, osećaj povećanog uzbuđenja, stresa, uznemirenosti, zatim jedna vrsta neusaglašenosti u odnosu na neke druge osobe, neka vrsta osećanja da si drugačiji i potrebe da uzimaš nešto drugo i na kraju, bolje rečeno, potreba da se eksperimentiše sa sopstvenim ja“, objašnjava za RTS neurološkinja i specijalistkinja za bolesti zavisnosti, dr Svetlana Vučetić Arsić.
Dugom spisku karakteristika mogu se dodati i samopotcenjivanje, negiranje određene vrste odgovornosti, nizak prag tolerancije na stres. Takođe, radoznalost, povodljivost i potreba za pripadanjem određenoj grupi mogu navesti osobu na konzumiranje određene supstance.
„Međutim, konzumiranje supstance, ili radnja, pošto mi danas govorimo i o ponašajnim zavisnostima, mora biti ponavljajuća. Znači, uzima se više puta ili se nešto ponavlja više puta da bismo dobili nešto što mi zovemo mozak naštelovan na zavisnički nivo“, navodi dr Vučetić Arsić.
Najčešće konzumirani lekovi u Srbiji koji izazivaju zavisnost su benzodijazepini ili anksiolitici. Republički fond za zdravstveno osiguranje donosi poražavajuće podatke. Tokom prošle godine, samolečenjem i zloupotrebom, pet i po miliona građana Srbije je u nekom trenutku konzumiralo benzodijazepine.
25 odsto odrasle populacije u Srbiji konzumira benzodijazepine
„To su neke ozbiljne cifre gde se procenjuje da otprilike 25 odsto odrasle populacije u Srbiji konzumira benzodijazepine. Svaki sedmi student u našoj populaciji takođe, i ako bi se to uporedilo recimo sa nekim drugim zemljama, recimo zemljama Evropske unije, tamo svega 10 odsto odraslog stanovništva konzumira benzodijazepine“, ističe Vučetić Arsić.
U grupu psihotropnih lekova spadaju i oni koje prepisuju, recimo, ortopedi ili kardiolozi, npr. za regulaciju hipertenzije ili zarad neophodne relaksacije mišića.
Bez obzira na to koje je specijalnosti, svaki lekar je u obavezi da upozori pacijenta da uzimanje određenih lekova duže od četiri do šest nedelja može izazvati zavisnost.
Proizvođač leka, pored štampanog uputstva, dužan je da na kutiji jasno istakne znak za oprez koji se posebno odnosi na upravljanje motornim vozilima i različitim mašinama.
Izvor: RTS/021.rs
Foto: Pixabay