Zbog neobično visokih temperatura za ovo doba godine priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa je pojedino voće poput jagoda, trešnji, krušaka u većini krajevima Srbije ponovo procvetalo.
Kako objašnjava za Politiku jedan od vodećih stručnjaka za voćastvo Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u pojedinim godinama, kao što je ova, dolazi do pojave cvetanja i posle normalnog, tokom rane jeseni, što je najčešće rezultat poremećaja u razvoju rodnih pupoljaka.
„Za razliku od ponovnog listanja koje je obično posledica ranog opadanja lisne mase, usled prevelike pojave bolesti i štetočina i koje ima znatno štetnije dejstvo na biljke, jesenje cvetanje se javlja u septembru i oktobru. Posledica je preuranjenog razvoja rodnih pupoljaka formiranih u toj vegetaciji i koji bi u normalnim uslovima cvetali i plodonosili u sledećoj vegetaciji“, objašnjava Leposavić.
Prema njegovim rečina, ovo cvetanje je najčešće posledica vegetacije sa drugim sušnim periodom kakva je inače bila ova godina, ali se javlja i kod biljaka sa oštećenjima lisne površine zbog bolesti, toplog vetra i drugih nepovoljnih činilaca.
Treba naglasiti da je naknadno cvetanje štetno za biljke, da negativno utiče na razvoj, povećava osetljivost na nepovoljne činioce kao što su niske zimske temperature i da, ukoliko se ne preduzmu mere za pravilno ulaženje biljke u period zimskog mirovanja, može uticati na veliko smanjenje prinosa u narednoj godini.
Naglašava da kada je reč o jagodastom voću, većina sorti koje se gaje kod nas u naslednoj osnovi imaju i osobinu dvorodnosti, odnosno mogu da cvetaju i rađaju dva puta u istoj vegetaciji.
Nije dobro za biljke kada ponovo cvetaju u poznu jesen
„Ako su maline i jagode sada cvetale i donele plodove razlog ne treba tražiti u nekim neprirodnim pojavama. To ne znači da se najavljuje jaka zima ili neka druga predskazanja kojima naš narod veoma često objašnjava ili čak mistifikuje ovo što sada imamo u prirodi“, kaže Leposavić.
Dodaje da u svakom slučaju ova pojava nije dobra po biljke.
Da bi se smanjio negativan uticaj iscrpljivosti i nepripremljenosti za zimski odmor, voćarima se preporučuje jesenje tretiranje bakarnim preparatima kojima se, zbog boljeg sazrevanja tkiva, može dodati đubrivo urea u koncentraciji od dva procenta.
Na 100 litara vode razmuti se dva kilograma uree i u taj rastvor se dodaje bakarni preparat u propisanoj koncentraciji.
Kako napomilje Leposavić, biljke tretirane ovim rastvorom pravilno zazimljavaju i bolje podnose niske temperatuure, ali isto tako i kolebljivo vreme sa smenom toplih dana bez snega i kasnijim zahlađenjima, a ovo je sve češća pojava sa kojom se naši voćari i njihove biljke suočavaju poslednjih godina.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay