Ako je sudeći po američkoj i evropskoj centralnoj banci, koje „drmaju svetom“ finansija, trebalo bi se uzdržavanja od uzimanja kredita bar još godinu dana
Svako ko iz Srbije pretežno prati odluke američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB) u vezi sa visinom referentne kamatne stope koja posredno određuje i koliko će nam ovde koštati krediti (u evrima), nije oduševljen onim što se dogodilo ove nedelje.
Obe centralne banke ostavile su svoje kamatne stope nepromenjenim, na istorijski najvišim nivoima, iako je inflacija, zbog koje su stope podignute u poslednjih godinu i po dana, neočekivano brzo popustila.
I dok su u Fedu u sredu bar najavili da će smanjenja kamatnih stopa biti u prvoj polovini 2024. godine, a ukupno bar tri tokom godine, u ECB su juče rekli da smanjenja nisu ni bila tema sastanka guvernera centralnih banaka evrozone.
Ali i pored toga što centralne banke ne popuštaju monetarne dizgine, bankarsko tržište se prilagođava realnosti u kojoj i građani i privreda uzimaju sve manje kredita i u svetu i u Srbiji. Iako će „dolarske“ referentne kamate pasti u 2024. a one „na evre“ možda tek 2025, euribor kao kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac, već je počeo da se naniže.
Kako sada stvari stoje, prelomni trenutak je bio kraj septembra, od kada je euribor počeo silazi trend sa nivoa od 3,972 za tromesečni (3M) i 4,136 za šestomesečni (6M) na današnji 3,925 i 3,945.
Ne deluje mnogo u ovom trenutku ali pad je stabilan. Ipa, ima još mnogo da slazi nizbrdo da bi se gotovo prepolovio na nivo od pre godinu dana – 2,08 i 2,479.
Krediti loši po dužnika
Nažalost, iako euribor evidentno pada, to smanjenje tek treba da se prebaci i na manje rate kojima otplaćujemo devizne kredite u Srbiji. Niži euribor će ući u kalkulaciju kredita sa promenljivim kamatama tek početkom 2024. a prema trenutno raspoloživim podacima kamate u Srbiji i dalje rastu.
Na vebsajtu Narodne banke Srbije stoje, kao poslednji, oktobarski podaci o ponderisanim kamatnim stopama komercijalnih banaka za kredite vezane za evro. Prema njima pale su kamate, ali samo na stambene kredite. Iako je i tu pad počeo u septembru, svakako mu je doprinela odluka NBS da se od oktobarske rate pa narednih 15 meci, kamatna stopa ograničava na maksimalnih 4,98% nominalno.
U septembru je prosečna stopa pala značajno pala sa avgustovskih 6,39% na 4,7%, da bi u oktobru bila 4,44% za stare kredite i 5,37% za novooodobrene poslove.
Kod keš kredita, situacija je i dalje loša po aktuelne i potencijalne dužnike. Tu je kamatna stopa rasla i u oktobru, pa tako je u proseku za stari gotovinski kredit ročnosti od jedne do pet godina bila 3,41%. Pre godinu dana kamatna stopa je bila 3,10% a ovu godinu je započela na 3,12%.
Kod novih kredita, kamata je išla od 2,43% oktobra 2022. do 3,9% dvanaest meseci kasnije. I tu je rast neprekidan od jula 2022. godine, dok je kod starih to počelo u septembru iste godine.
Strah od inflacije i dalje stoji
Upravni odbor Evropske centralne banke odlučio je da ne dira kamatne stope iako je inflacija dosta pala proteklih nekoliko meseci. I pored toga što je u evrozoni došla u novembru na 2,4%, što je blizu cilja od 2%, u ECB kažu da bi mogla da privremeno poraste u naredno vreme.
Već u decembru inflacija će verovatno porasti zbog efekta naviše za cenu energije, kažu iz ECB a u 2024 očekuju da će inflacija opadati sporije zbog daljih efekata na povećanje baze i postepenog ukidanja prošlih fiskalnih mera usmerenih na ograničavanje posledica šoka cena energije.
Stabilizaciju u zoni željenog cilja očekuju tek 2025. a u međuvremenu je prognoza za 2024. 2,7%, početak 2025 oko 2,1% a tek 2026. godine moga bi da padne ispod 2% (1,9%).
Taj poslednji datum je i vreme kada bi mogli da počnemo da se nadamo „normalnim“ kamatama na kredite. Dotle, suzdržite se od zajmova, ako možete.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Pixabay