U 2023. su na pojačanu tražnju za zlatom uticali njegova kupovina od strane centralnih banaka ali i rat u Gazi i kolaps Silicon Valley Bank.
Potonja dva događaja nije potrebno posebno objašnjavati imajući u vidu da se zlato smatra sigurnom investicijom i da se najčešće za njim poseže u kriznim vremenima.
Međutim, kupovina zlata od strane centralnih banaka je trend koji je značajno uticao na njegovu cenu a za koji se prognozira da će se nastaviti u 2024.
Poslednji podaci pokazuju da su centralne banke u oktobru dodale 42 tona zlata svojim zlatnim rezervama. Najveći kupac je bila Narodna banka Kine, koja je kupila 23 tone zlata u 12. uzastopnom mesečnom povećanju svojih rezervi. Sledile su je Centralna banka Turske koja je pazarila 19 tona i Nacionalna banka Poljske sa novih šest tona. U oktobru su pojačano kupovali zlato i Uzbekistan i Kazahstan.
Svetsko veće za zlato sračunalo je da je okretanje centralnih banaka ovom plemenitom metalu u 2023. doprinelo rastu njegove cene sa 10 odsto. Ono očekuje da tražnja neće tako brzo minuti, te da će zlato držati jaku cenu i naredne godine.
Da podsetimo, 1. januara ove godine zlato je stajalo 1.829,50 po unci a danas je njegova cena 1.992,53. I to je cena posle višednevnog pada, jer je ovaj metal 3. decembra koštao 2.116,82 po unci.
Foto: Stevebidmead, Pixabay