U Evropi se vodi mnogo debata o ukupnom broju odrađenih sati, obično da bi se razjasnili podaci o zapošljavanju poslednjih meseci. Dve činjenice se ovdje izdvajaju: nikada ranije tržište rada nije zapošljavalo toliko ljudi, ali ukupan broj radnih sati se smanjuje.
To znači da se radni sati svakog zaposlenog u proseku smanjuju tokom godina. Prema studiji koju je nedavno objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) a koja se fokusira na evropska tržišta rada, ističe se da na ovaj trend sve manjeg radnog vremena najviše utiču muškarci i studenti.
“Tri godine nakon krize s korona virusom, zapošljavanje i ukupni broj sati su se u potpunosti oporavili, ali prosečni sati po radniku nisu”, navode autori studije pod nazivom “Smanjenje prosečnog broja radnih sati u Evropi”, koji upoređuju današnje brojke s onima iz pre pandemije perioda, ali i gleda dalje unazad.
Ovaj trend, zaključuju, “nije cikličan, već pretežno strukturan, produžavajući dugoročni trend koji je prethodio Covid-19 pandemiji” i “čini se malo verojatnim” da će se on preokrenuti u budućnosti.
Kako se ističe u izveštaju zasnovanom na podacima Eurostata, ukupan broj radnih sati u Evropi sada je u brojkama sličnim onima iz 2019. godine, a u nekim slučajevima nižim, ali to nije slučaj za medijalni presek sati rada po zaposlenom, koji izsno i nešto ispod 37 sati u sedmici. Ovom padu odrađenih sati prethode decenije koje slede istu liniju: „Prosečno radno vreme u razvijenim ekonomijama ima dugoročni trend pada još od 19. veka, otprilike prepolovivši se između 1870-ih i 2000-ih u Nemačkoj, na primer. U širem smislu, prosečno radno vreme u zemljama OECD-a smanjilo se za oko 0,5% godišnje između 1870-ih i ranih 2000-ih.”
Uticaj muškaraca i mlade radne snage
Smanjenje prosečnog radnog vremena koncentrisano je u tri grupe: mladi ljudi, muškarci uopšte, a posebno muškarci sa malom decom.
“U slučaju mladih, povećanje incidence radnika sa skraćenim radnim vremenom koji su i dalje u procesu pkolovanja, može objasniti pad. Za muškarce generalno, uključujući i one s malom decom, pad se odnosi i na radnike s punim i nepunim radnim vremenom […] Ovaj nalaz je iznenađujuće konzistentan u svim evropskim zemljama“, navodi se u studiji MMF-a.
„Pad u stvarnim satima došao je uz pad željenih sati“, dodaju autori (Diva Astinova, Romain Duval, Niels-Jakob H. Hansen, Ben Park, Ippei Shibata i Frederik Toscani), koji smatraju da su ova smanjenja posledica ličnih preferencija među ovim grupama zaposlenih.
Analiza ističe da muškarci i dalje rade više sati (39,9 sati) u proseku od žena (34,7 sati), “ali se ovaj rodni jaz vremenom smanjio, a isto tako i rodna razlika u stopi zaposlenosti”.
Iza ovog fenomena stoji činjenica da žene i dalje preuzimaju većinu brige o deci, obično iz nasleđene obaveze. Štaviše, radni sati žena sa decom su neznatno povećani. U Španiji, na primer, iako žene čine manje od polovine radne snage, one čine 73% opšte slike. Od ukupnog broja zaposlenih koji rade nepuno radno vreme zbog njege ili porodičnih obaveza, 89% su žene. A od ukupnog broja onih koji ne rade celi dan jer nisu uspeli pronaći takve aranžmane, 71%.
Sa fokusom na druge demografske grupe, studija MMF-a naglašava da je među starijim radnicima (55 do 64 godine) i penzionerima (65 godina i stariji) „zabeleženo povećanje udela u zaposlenosti kako je efektivna starosna granica za odlazak u penziju porasla u većini evropskih zemalja , ali im je i prosečan broj sati pao.”
Prosečni radni sati će nastaviti da opadaju
Studija takođe ističe da su kontrakcije radnog vremena izraženije u bogatijim zemljama nego u onima sa nižim BDP-om.
“Ovi rezultati su u skladu s dominantnom ulogom efekta dohotka nad efektom zamene u određivanju ponude radne snage radnika na intenzivnoj margini, kao što je široko dokumentirano u literaturi.” Pogled na sadašnje podatke Eurostata potvrđuje ovu realnost: ljudi koji žive u Srbiji rade u proseku 42,2 sata nedjeljno; u Holandiji taj broj iznosi značajno manje – 31,1 sat.
Stoga se u izveštaju predviđa da će prosečni radni sati nastaviti da opadaju u evropskim zemljama brzinom koja će zavisiti od produktivnosti i rasta plata, „različitom brzinom u zemljama u zavisnosti od njihovih ekonomskih trendova“. Što je veća produktivnost i dodata vrednost u ekonomskoj aktivnosti, to se očekuju izraženije kontrakcije.
„Srednjeročno gledano, većina ekonomskih prognoza, uključujući i MMF-ove, predviđa skromno povećanje produktivnosti za ekonomije koje su blizu tehnološke granice, odnosno napredni deo Evrope“, tako da bi smanjenje radnih sati takođe bilo „skromno“, navodi se u dokumentu. Dugoročno, MMF upozorava na ključnu ulogu koju će igrati veštačka inteligencija (AI) i mere usvojene za obuzdavanje globalnog zagrevanja.
Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay